Листови из ГРЧКЕ СВЕСКЕ / Мирослав Тодоровић

Излазак сунца; Егејско море

ЖИВОТНА МРЕЖА

Из Бoјанине исповести

ПРВИ пут када стигнеш овде

Мислиш прелепо место

Испод планине на којој су негда живели Богови

Али када прође сезона

Све умукне у љуштуру се своју увуче

И сјај утихне море се умири

Место ко у забити селендра

Прекривена самоћом што притиска

Дави са свих страна

И моје лице

Све је више налик лицу њихових жена

Наши мисле да сам њихова

Њихови кажу Она отуд

Водим групе на Планину и острва

Причам бајке о прошлости

Које наше све мање интересују

Ja кoja знам да се историја справља као пита

Причам док они једу своје оскудне сендвиче

И овде се види да носе своју муку

И незаитересовано зуре кроз прозор или

Гледају Богове у камену у шта не верују

Али верују у исцелитељску моћ воде са

Извора Св. Петке у Темпима

Како само узимају воду

Да могу цео извор би понели

Кањон Енипеас

Древним причама додајем и

Своју животну судбину

Јер ја сам она Дафни коју је Аполон хтео

Па ме је мајка у ловор претворила

(А он себи ловоров венац око главе сплео)

Ја сам богиња око мене су се богови гложили

Ја сам

Ја

Ја сам грамофонска плоча

Која се више не користи

У замци исте приче лети живим

А када сезона прође

Чамим у мрежи

У коју сам Јорга свог мужа

Негда млада уловила

И чекам да нова сезона дође

Да исте приче

О Боговима њиховим нашима казујем

А врховни Бог се у Евру објави

Па се са свима нама на данашњи начин забавља

Организује ратове, земљотресе, епидемије...

О томе нови мит

Понад већ хуји и причу туробну

За нову сезону потомству спрема

На Олимпу

***

ЕГЕЈСКА плавет

Небску д-описује

С врхова Олимпа

Облаци посматрају хоризонт

Можда то и нису облаци

Јер песма каже

Богови преображени у облаке

Држе ове врхове

.

***

ЛИНИЈА хоризонта

Између пучине и неба

Линија песме

Из те плавети

Као тајна постања

Светли оно зрно истине

Чека час

Олимп

***

о·КРУГ·ао, бео камен, са белим зарезом при дну.

Као бели цртеж на белом листу, зиду.

Као снежна линија на Олимпу повучена из неба што сурвава се низ урвину.

Мотрим ту слику уз шумор таласа видим о томе стихове за које не требају речи

земаљских песника.

***

МОЈЕ трагове на песку

Односе таласи

Ноћу с пучине

Чујем дозиве

***

ИСПИСАН лист

Са стиховима о мору

Талас односи

Поглед са Олимпа

Мотрим како тај чамац

Између таласа плови

С мислима мојим удаљава

Пусто острво

Дочекује поруку

Препознајем је у таласима

Што обалу запљускују

И сам стих плаветнила

У плавети спокојној

***

НЕМА их

Ни у униформама их нема

Ови око тебе то никако

Не могу да буду

Спокојан си јер

Више те не мотре

Не прислушкују

Не отварају твоје мисли

Ослободио си се

Ходаш

Гледаш

Дишеш

О томе у мислима

Песму већ пишеш

"Чујеш ли ме?" (М. Тодоровић)

И не слутиш да те одасвуд виде

Да те из свега чују

Да у твом спокојству

У твојим мислима

Заверу одавно кују

***

МОТРИМ Олимп у облацима

Видим сивило завесе

Чује се хуј

Али то није гнев Зевсов

То из облака хуј авиона

Отреса перје буке

На странице ове

***

Да напишем песму

Налик на овај талас

Што обалу дотиче и

На језику мора оставља поруку

У сјајним капљицама

Твог погледа отвара се

Иза тог сјаја

Простор песме свеколике

Мисао

Лута пучином

Предах

СТИХОВИ О СВЕТИМ ИКОНАМА

У радионици икона

Гркиња држи кратак курс израде икона

Иза ње за столовима раде мајстори

Гледам како млада Гркиња вешто

Из дрвета извлачи лик светитеља

Српска група туриста испунила је предворје

Златна фолија блиста у рукама младе Гркиње

Једноставно прекрије се дрвена површина

Између линија испуни празнина

И већ сада се можете своме свецу помолити

У томе је суштина

Овде се израђују и продају иконе

И са Свете Горе стиже нам роба

Јер потражња је велика

И из Кине доносе мајсторски урађене иконе светаца

Цене су добре

Света Петка Римљанка 15 еура

Ко купи три једна је гратис

Свети Јован, Никола, Димитрије може и са попустом

Добро договорићемо се удружити

За свеце у торби наћи ће се места

Јер иконе се свете помоћи ће

Уз куповину добијате уз рачун број

Организоваћемо лутрију

У аутобусу док будемо путовали

Кроз житну Тесалију

Са сликама пшеничних поља маслињацима

И њива на којима се памук ведро зелени

Кроз изложбу слика под ведрим небом

Са којег нас богови мотре

У светлост преобраћени

Богородица са Христом у наручју

На магнетној плочи забринуто пита

- Шта ће с тобом бити дете моје?

9. 06.2011.

О БОГОВИМА И ЉУБАВИ

НА реверсу новчића од 2 € у Грчкој

Налази се слика бика

Са ружом у устима

И девојком на леђима

Прича каже да се Зевс заљубио у девојку Европу*

Али она за њега није хајала

Није готивила како би то данас рекле

У гордости девојачкој неку му ману налазила

Али Зевс се у бика преобрази

Са дивном ружом у устима јој приђе

Превари се девојка по имену Европа

Приђе бику да га помилује

(Радозналост је савлада)

Сигурно је из домаћинске куће била

Где се стока благом звала

Па је бика млада зајахала

Оно што је бик Зевс хтео

И потом је на Крит однео

(Прича не казује како)

Где и данас можда тамо срећно

Читам ову песму са новчића од 2€

Који се искива у Грчкој

Док испијам узо

Мотрим Зевса у бика преображеног

И девојку на његовим леђима

О томе овај запис

О Боговима и љубави

О чему још песма људска

***

ЛИНИЈА хоризонта

Да се море у небо не прелије

Неко ме отуд зове

Пливам ево вековима

Јесам ли ја тај глас

Ово слово

Ова слика

Овај талас........

_________________


* Стара грчка митологија казује да је Европа била Кадмусова сестра, а ћерка феничанског

краља Агенора, чија је мајка Телфаса, што у преводу значи далеко бљештање. Друга

традиција тврди да је Европа за оца имала Титиуса, познатог дива, који је по легенди био

гоњен од врховног божанства стрелама и муњама. Пошто је Европа била веома лепа, завео ју

је Зевс (Јупитер), који преображен у бика, уђе у једно стадо у близини. Он ласка млади, љуби

јој ноге па се сагне, а она зачарана узјаше на његова леђа. У том моменту бик побегне са њом

и скочи у море а затим плива до обале Крита. Овде поново узима свој пређашни лик, заведе је,

а она му роди три сина: Миноса, Еака и Радаматеа, који су постали суци у паклу.

ЛИНИЈА хоризоната држи површину мора на коју се небо ослања.

Др Шешељ - у жижи

AKTUELNO

• Najčitanije
• Najnovije
• Najviše komentara

• 1
  Umro Blagoje Adžić, a niko ni reč
• 2
  Srbija mora da prizna Kosovo
• 3
  Rodoljubi predsedniku: “Tadiću, ustašo!“
• 4
  Tadićev vic o Srbima - miševima
• 5
  Šešelj u kritičnom stanju, sutra operacija
• 6
  Suvozač molio: Uspori, ubi nas!
• 7
  Survajver: Stanija i Ava pokazale dojke
• 8
  Policija traga za Anom i Sergejem!
• 9
  Šešelj: Draže mi je da srozam Haški tribunal, nego da živim!
• 10
  Top pet golišavih filmskih scena

Ostale vesti»

Tribunal Zločin protiv čovečnosti Srpska radikalna stranka SRS Odbrana ŠešeljaSuđenje Šešelju Suđenje Vojislav Šešelj Hag Srbija 

Povezane vesti:

• SRS: Bolje nam je sa Rusijom nego sa EU
  Funkcioner Srpske radikalne stranke Dejan Mirović izjavio je da Evropska unija ima alternativu i da...
• "Zločin se ne može pripisati SRS dobrovoljcima"
  Nastavljajući završnu reč na suđenju pred Haškim tribunalom, lider Srpske radikalne stranke (SRS)...
• Šešelj: Članovi suda su amoralni i neznalice
  Lider Srpske radikalne stranke Vojislav Šešelj poručio je u završnoj reči na procesu koji se protiv...
• Šešelj: Protiv mene sve sami lažni svedoci
• Menica na 10 miliona dinara umesto blanko ostavke
• "Streljanje na Ovčari dogovorile JNA i Hrvatska"
• Šešelj počeo iznošenje završne reči
• Šešelj vraćen iz bolnice, danas daje završnu reč
• SRS: Šešelju loše, prebačen u bolnicu
• Polemika poslanika DS i SRS: Ko je izdao Kosovo?
• 
  

Синхронизована кампања? (4)

 

Све више захтева за смену Вука Драшковића

Политико, колико коштају овакви чланци?

Видети више: http://www.politika.rs/index.php?lid=sr&show=rubrike&part=list_reviews&int_itemID=204486

Vladimir Nikolic | 17/01/2012 17:13

Dragi Žarko, slutim da iskreno misliš ono što si napisao, pa ti dobronamerno preporučujem da se ne uključuješ u hor pljuvača. Razni ljudi rade razne stvari, ponekad i stvari nedostojne čoveka. šta bi recimo rekao da ti se dokaže nedvosmisleno da SPO i Vuk su i danas, kao i oduvek za Kralja i Otadžbinu, da SPO i Vuk nikada nikog nisu mobilisali, niti su to mogli, a kamoli da šalju na ratište. Šta bi rekao da ti neko nedvosmisleno dokaže da kada je SPO imao Gradsku vlast, Vuk nije imao nikakvu funkciju u njoj. Vlast je imao predsednik Gradske vlade prof.Spasoje Krunić, koji je nakon 10 deset godima, na sudu dobio pravnosnažno Rešenje da nije bilo malverzacija u Gradskoj vladi. Šta bi rekao, dragi Žarko da su Vuk i SPO jedini menjali svoj program javno i u skladu sa okolnostima, koje je život nalagao, a svi drugi tajno.
Upravni odbori javnih ustanova su veliko zlo naše političke scene, ali odgovornost je na najjačima koji se najviše koriste o to i koji jedini to mogu da menjaju. Poz..

stefan petrović | 18/01/2012 07:02

Članova SPO-a ima i van Beograda tako da stavovi tamo nekih iz Beograda protiv Vuka su beznačajni.Napadi protiv Vuka baš sada u predizbonoj kampanji su pokušaji da se i poslednja svetlost u Srbiji ugasi.Preokret je mozda poslednji pokušaj da se krene drugim putem iz beznađa.Kamo te sreće da je SPO stranka podrzana od naroda u većem broju,na zalost tu smo gde smo .Nemojte da nas učite o statutu i programu SPO-a.Moj savet je ovima što napadaju Vuka,da se zbog svojih ličnih intersa ne pridruzuju kampanji protiv Vuka .

**************************************************************

Оснивање фракције Повратак, односно Изворни Српски покрет обнове резултат је захтева великог броја чланства, општинских и окружних одбора, који се не слажу са променом курса странке и приступању покрету Преокрет. Они желе да Српски покрет обнове следи политички пут, десне, националне опције и српске традиције, по коме је био препознатљив на политичкој сцени 20 година, казала је Сања Чековић, државни секретар у министарству дијаспоре и вера и дојучерашњи потпредседник СПО, за „Политику”. Она најављује да ће фракција ускоро одржати скуп и да ће јавност моћи да види ко су људи који је чине и да сазнају за шта се залажу.

Ви и министар Срђан Срећковић сте искључени из странке, како онда можете да оснујете фракцију унутар СПО?

Искључени смо на телефонској седници Председништва СПО, а Статут странке не познаје такав начин одлучивања, значи да је одлука нелегитимна. Осим тога, пре искључења морала сам бити смењена са места потпредседника, што није учињено зато што то може да учини само Главни одбор. Ниједна процедура по страначким документима није поштована, одлучивало је неколико особа по жељама истих оних који су уложили огроман напор да на седници Главног одбора у Новом Саду са функције потпредседника смене Срђана Срећковића да би се потом показало да је то учињено нелегално. Ми зато имамо пуно право да ниједну нелегалну одлуку тих људи не поштујемо.

видети више: http://www.politika.rs/rubrike/Politika/Ne-mozete-istovremeno-da-budete-i-vlast-i-opozicija.sr.html

Јован Пејчић, Милан Ракић на Косову: завет – песма – чин / Душан Стојковић

РАКИЋ ПЕЈЧИЋЕМ

Јован Пејчић, Милан Ракић на Косову: завет – песма – чин,

Конрас, Београд 2006; 436 стр.

Душан Стојковић

Зна­ме­ни­ти ита­ли­јан­ски пи­сац Лу­и­ђи Пи­ран­де­ло има ан­то­ло­гиј­ску дра­му Шест ли­ца тра­же пи­сца. Песник Ми­лан Ра­кић на­шао је у Јо­ва­ну Пеј­чи­ћу сво­га пи­сца. Књи­га Ми­лан Ра­кић на Ко­со­ву: за­вет – пе­сма – чин, уз За­но­се и пр­ко­се Ла­зе Ко­сти­ћа Ста­ни­сла­ва Ви­на­ве­ра, нај­бо­ља је књи­га о јед­ном пе­сни­ку ко­ју све­ко­ли­ка срп­ска књи­жев­на исто­ри­ја по­се­ду­је. Ви­на­ве­ро­ва мо­но­гра­фи­ја пу­на је ми­ни есе­ја ко­ји се мо­гу тре­ти­ра­ти и као за­о­кру­же­не це­ли­не по се­би. И из Пеј­чи­ће­ве књи­ге да­ју се из­дво­ји­ти не­ко­ли­ке це­ли­не (по­не­кад се мо­же из­вр­ши­ти и по­ве­зи­ва­ње, улан­ча­ва­ње тек­сто­ва по­све­ће­них не­ко­ли­ким ак­те­ри­ма ко­ји су би­ли су­ди­о­ни­ци Ра­ки­ће­ва жи­во­та и ра­да на Ко­со­ву и Ме­то­хи­ји), али су оне да­ле­ко „чвр­шће“, функ­ци­о­нал­ни­је угра­ђе­не у основ­ни текст сту­ди­је, те се она чи­та без за­стај­ки­ва­ња, у јед­ном да­ху. Иако је стрикт­но ве­за­на за са­мо је­дан, мо­жда нај­ва­жни­ји пе­ри­од Ра­ки­ће­ва жи­во­та, до­и­ма се као пра­во ен­ци­кло­пе­диј­ско оства­ре­ње ка­да је о по­зна­ва­њу и раз­у­ме­ва­њу јед­но­га пи­сца реч.

У срп­ском на­ро­ду по­сто­ји из­ре­ка: До­бар ју­нак, да је чо­век та­ки! До­ско­ра­шње на­ше раз­у­ме­ва­ње и ту­ма­че­ње Ми­ла­на Ра­ки­ћа го­то­во би се мо­гло „по­кри­ти“ фор­му­лом: До­бар чо­век, да је пе­сник та­кав! До ско­ра је, по­себ­но по­сле ата­ка бе­о­град­ских аван­гард­них пи­са­ца, на­ро­чи­то над­ре­а­ли­ста, на пе­сни­штво (ње­го­ве до­ме­те и вред­но­сти) Јо­ва­на Ду­чи­ћа и Ми­ла­на Ра­ки­ћа, Ра­ки­ће­во пе­снич­ко де­ло би­ло у не­за­слу­же­ној сен­ци Ду­чи­ће­вог, по­при­лич­но – са­свим не­за­слу­же­но – пот­це­ње­но, по­гре­шно про­чи­та­но и рас­ту­ма­че­но.

У раз­во­ју срп­ске по­е­зи­је че­сто смо има­ли за удар­не пе­сни­ке од­ре­ђе­ног пе­снич­ког вре­ме­на по дво­ји­цу лир­ских ди­о­ску­ра. На­ве­ди­мо нај­по­зна­ти­је лир­ске „па­ро­ве“: Бран­ко Ра­ди­че­вић – Сте­ри­ја (из на­кнад­не чи­та­лач­ке пер­спек­ти­ве), Змај – Ла­за Ко­стић (и ов­де се мо­ра при­зва­ти на­кнад­ни чи­та­лач­ки увид), Јо­ван Ду­чић – Ми­лан Ра­кић, Ми­лош Цр­њан­ски – Раст­ко Пе­тро­вић, Вас­ко По­па – Ми­о­драг Па­вло­вић, Ма­ти­ја Бећ­ко­вић – Бра­ни­слав Пе­тро­вић... Ни­је би­ло ну­жно да се њи­хо­во пе­сни­штво „су­да­ра“. Осим код два по­след­ња при­ме­ра, кри­ти­ка и пу­бли­ка се ја­сно опре­де­љи­ва­ла за јед­ног. По­не­кад је то до­во­ди­ло до де­тро­ни­за­ци­је дру­гог. Јо­ван Ду­чић се, по­сле за­тиш­ја и из­ну­ђе­не – иде­о­ло­шке – изо­ла­ци­је, вра­тио на ве­ли­ка вра­та у на­шу пе­снич­ку тра­ди­ци­ју. Ми­лан Ра­кић је остао на ли­сти че­ка­ња. Су­прот­ста­вље­ни су, по­при­лич­но из­ми­шље­ни и „до­ра­ђе­ни“, ира­ци­о­на­ли­зам и сим­бо­ли­ка Ду­чи­ће­ва, на јед­ној, и ра­ци­о­нал­ност и пре­ве­ли­ка ја­сност Ра­ки­ће­ва, на дру­гој стра­ни. Смет­ну­та је с ума ис­ци­зе­ли­ра­ност Ра­ки­ће­ва сти­ха, ње­го­ва го­то­во ва­јар­ска, и так­тил­на у нај­ве­ћој ме­ри, сла­дост пе­ва­ног, ду­би­на па­три­от­ских осе­ћа­ња, ми­са­о­ност осе­ћај­ног и осе­ћај­ност ре­флек­сив­ног, рет­ко оства­ре­на – и у европ­ској по­е­зи­ји – син­те­тич­ност и кон­ци­зност пе­ва­ног. Да се и Ра­кић поч­не чи­та­ти као ве­ли­ки пе­сник, је­дан од нај­зна­чај­ни­јих, и нај­о­ства­ре­ни­јих, у све­ко­ли­кој срп­ској по­е­зи­ји (уз Мом­чи­ла На­ста­си­је­ви­ћа, он спа­да у рет­ке пе­сни­ке ко­ји су, окон­ча­ли вла­сти­то пе­снич­ко де­ло, ре­а­ли­зу­ју­ћи за­ми­шље­но и хте­но) до­при­не­ли су нај­ви­ше Ле­он Ко­јен сво­јом Ан­то­ло­ги­јом срп­ске ли­ри­ке 1900–1941 (2001) и, упра­во, Јо­ван Пеј­чић –  по­нај­ви­ше овом књи­гом, али

Сликар, путник, песник о коме се у Србији недовољно зна

СВЕСТРАНИ СТВАРАЛАЦ

Дела сликара Зорана Ивановића из Параћина изложена су у париском салону по шести пут, али овај уметник је и песник, ловац на козороге, каратиста...

– Велика ми је част и што су се моја дела била на изложби „На крају времена”, коју је немачка влада организовала 2001. године у Ерлангену, једном од највећих немачких универзитетских центара. Изложба је поводом новог миленијума организована из области фантастике, књижевности и сликарства. Стручни жири ме је уврстио међу 35 најбољих сликара фантастике. Као најмлађи сликар, нашао сам се раме уз раме са Дирером, Салвадором Далијем, Пикасом, сликарима који су постали мит – каже Зоран Ивановић, који је био ванредни професор сликарства на Филолошко-уметничком факултету у Крагујевцу и конкурисао је за редовног професора.

Носилац је високог звања – мајстор карате спорта, четвртидан иосвајач многих државних и европских медаља у овом спорту. Објавио је збирку песама „Нежни дисач ваздуха” и књигу поетске прозе „Сећање на природу, а ускоро ће из штампе изаћи и његов први роман „Осмех од птичјег млека”, посвећен животу и делу Леонарда да Винчија.

Пише Зорица Глигоријевић

видети више: http://www.politika.rs/rubrike/Magazin/index.1.sr.html

Поводом недодељивања Андрићеве награде

ПОСЛЕДЊИ КОМЕНТАРИ

Mina S | 11/10/2011 09:22

Neutemeljeno obrazlozenje,ziri je sebi dao prfeveliki značaj i ukinuo nagradu!

Nataša Veselinović | 11/10/2011 09:47

Улица Вука Караџића, Београд

U našem javnom životu posla nikada nisu čista. Iza svake odluke stoje ili sujeta ili novac ili interes. Tako je možda i u ovom slučaju. Ipak, mislim da bi trebalo ukinuti sve nagrade za književna dela, pa i Andrićevu. Većina dela savremenih pisaca se u najboljem slučaju mogu oceniti kao simpatična, ali o lepoj književnosti tu nema ni reči. Vratimo se klasici!!



Видети више: http://www.politika.rs/rubrike/Kultura/Ove-godine-bez-dobitnika-Andriceve-nagrade.sr.html

УМЕТНОСТ МАХАГОНИЈА

Шта значе, доиста, ове речи, далеко од сваке буке и јавности, што се објављују на првим страницама сваке од 32  књиге опуса једног српског писца?

             Књига је слична води, увек пробије пут (Руска изрека) 

            Уметност махагонија је, према речима Бориса Пиљњака, уметност ствари које су преживеле своје мајсторе и сопственике.              Уметност махагонија је надживела све, господо,  културу и литературу! Лажи, много лажи. Поколења и векове. Заблуде, пожаре и мржњу...Ратове и трагедије.              Уметност махагонија је надмоћна, надмоћнија од културе и цивилизације, и без речи уме да саопшти  многе истине, горке и болне...              УМЕТНОСТ МАХАГОНИЈА - тај, позајмљени, општи,  наслов,  на најбољи и најсажетији  могући начин означава суштину свега онога што је ушло у споменути Опус, у све оно што је,  током првих педесетак година живота, написао творац тога Опуса.              Култура и цивилизација гутају једна  другу.              Треба ли таксативно доказивати све то?
          

            _________

            Шта говоре ове слике?

Шта каже ова вила гастарбајтера Звижда?

Moram da se, pre svega, izvinim što sam poslala nepripremljen materijal. Ubuduće ću upotpuniti fotografije informacijama. Stara kuća je zapravo pimnica snimljena u Rogljevu u okolini Negotina. To su objekti pravljeni namenski za čuvanje vina. Za razliku od rajačkih pimnica gde su kuće uglavnom zidane kamenom, u Rogljevu možemo sresti i drvene bondručare i brvnare na ćert, kao što je ova, koja je kasnije oblagana ćerpičnim blatom pomešanim sa plevom, a sačuvane su i pletare. Obe lokacije pimnica, danas još uvek sačuvane kao jedinstvene grupacije kućica za čuvanje vina (uglavnom) i rakije, tek čekaju neko vreme veće svesti ili ljude dobre volje koje će ih spasiti od propadanja i sačuvati od zaborava. U Rajcu su se čak doselile dve francuske porodice koje su iznajmile par pimnica i vinograde i nastavljaju svoju tradiciju vinogradarstva, koju su doneli iz rodnog kraja. Kažu da je Negotinska Krajina na istoj geografskoj širini kao i vinogradarski krajevi francuske iz kojih su došli, i jako dobra za uzgajanje loze. Ako treba da nam dođu Francuzi i pokažu koliko i kako cene i poštuju svoju tradiciju uzgajanjaloze i pravljenja vina, onda treba da se zbilja zapitamo kuda ide ova Srbija. A neću da kažem koliko treba da se postidimo. (Prethodnu gastarbajtersku kuću neću komentarisati, ona spada u domen čiste sociologije i psihologije. I sama dovoljno govori koliko buke u glavama imamo, da ne čujemo više ni sopstveno srce koje vapi za istinom. - Su. Tanaskovic)

Говори ли нам ишта овај Потпис Памтивека?

Какву тајну крије овај симбол?

             Уметност махагонија је као прашума која је прогутала градове и палате, миленијуме и пирамиде...