Томислав Ђокић
ПЕСНИК НА ПЕКУ
На златној реци Пеку
с песком и речи теку.
Посао му је најпречи
да овде испира речи.
Песник се мучи, замуцне
све док му реч не светлуцне.
На дну густога сита
златна тек хиљадита.
Белутак крај рибљих икри.
Та реч, најзад, заискри.
Док букти лепоте пламен,
са срца падне камен.
Вредело бдети зато.
Реч је најскупље злато!
Милош Јанковић
ДОКОЛИЦА
Овако снолик,
куд да се денем,
ја – песмолик,
да ли да кренем,
или да не пођем,
пустим крик,
душу да оглођем,
пробушим плик,
заурлам, завриштим,
грозно опсујем,
вином се поништим,
спалим се, убијем,
да ли да ћутим
и лудачки напијем,
или се наљутим
и главу обријем,
да ли да закукам,
у шуму одбегнем,
таблетама накљукам,
у блато легнем,
го се прошетам
Тргом Републике,
жену издеветам,
оперишем крајнике,
офарбам бркове,
посадим младицу,
слоновске кљове
ушрафим у вилицу,
одржим себи даћу,
пређем на ислам,
са собом шта ћу –
не знам ни сам.
Милош Јанковић
ЗАВРШНИ РАЧУН
Крупне речи, а ситни рачуни,
живот страћен у јаловом труду,
што дан озида – то ноћ окруни,
опсену живиш и надаш се чуду,
али њега нема, неће га ни бити,
талентом ниси достојан за муку,
само ће се црви тобом наситити
и прашина пасти по твом јауку,
јер умео ниси себе да надживиш,
душа ти је сујете и зависти пуна,
па узалуд Бога и судбину кривиш,
крупним речима, из ситног рачуна.
___________ Из зборника Шумадијске метафоре 2012, Младеновац, стр.: 57-59
___________ Из зборника Шумадијске метафоре 2012, Младеновац, стр.: 57-59