УМЕСТО ПРЕДГОВОРА / Бо­ри­слав Ми­хај­ло­вић

(Бо­ри­слав Ми­хај­ло­вић, Срп­ски пе­сни­ци из­ме­ђу два ра­та, ан­то­ло­ги­ја, Но­лит, Бе­о­град 1956, 5–8)

Ан­то­ло­ги­је су, или би бар тре­ба­ло да бу­ду, књи­ге ко­је се чи­та­ју. И ова хо­ће да бу­де то. Ка­жем да се чи­та­ју, а не да се сту­ди­ра­ју. Њи­хо­ва не­ми­нов­ност из­бо­ра на­чи­ни то­ли­ко кр­во­про­ли­ћа ме­ђу пе­сма­ма да нај­зад оста­не све сам тор­зо, њи­хо­ва по­тре­ба да ода­би­ра­ју са­мо „нај­бо­ље“ па он­да ис­кри­ве пра­ву сли­ку о пе­сни­ци­ма, о вре­ме­ну, њи­хо­ва спрем­ност да на свом ула­зу по­ста­ве стро­гу стра­жу што пре­гле­да про­пу­сни­це из­да­не јед­но­стра­ном од­лу­ком свог са­ста­вља­ча, њи­хов обим, нај­зад, увек пре­у­зак да про­пу­сти све оно што хр­пи­ми­це про­ла­зи кроз та вра­та хо­ће и мо­же да про­ђе, све то не да­је ма­ха јед­ној сту­ди­ји пра­вил­них и не­при­стра­сних ли­ни­ја, ком­плет­но­сти, ком­плек­сно­сти, до­ку­мен­та­ци­ји. Сав ба­ласт оног што је би­ло про­у­ча­ва­ње, ана­ли­за, акри­би­ја, зној , би­бли­о­гра­фи­је, ли­ста­ње ча­со­пи­са, и љу­ди, и иде­ја, и вре­ме­на, све што је би­ло при­пре­ма и ко­ле­ба­ње тре­ба да оста­не иза ан­то­ло­ги­је, ис­под ње­них тек­сто­ва, а ви­дан да бу­де са­мо лов, тај с бес­крај­ном му­ком и с исто то­ли­ким за­до­вољ­ством за­ро­бље­ни плен про­стра­не пу­чи­не....

Видети више: https://sites.google.com/site/balkanskisindrom/andeo-sa-lampom/umestopredgovora