ВАСЕЉЕНСКЕ НОВИНЕ - Newspapers Ecumenical

среда, 31. октобар 2012.

Два нова песничка имена: Јанковић, Ђокић



Томислав Ђокић

ПЕСНИК НА ПЕКУ


На златној реци Пеку
с песком и речи теку.

Посао му је најпречи
да овде испира речи.

Песник се мучи, замуцне
све док му реч не светлуцне.

На дну густога сита
златна тек хиљадита.

Белутак крај рибљих икри.
Та реч, најзад, заискри.

Док букти лепоте пламен,
са срца падне камен.

Вредело бдети зато.
Реч је најскупље злато!

Милош Јанковић

ДОКОЛИЦА


Овако снолик,
куд да се денем,
ја – песмолик,
да ли да кренем,
или да не пођем,
пустим крик,
душу да оглођем,
пробушим плик,
заурлам, завриштим,
грозно опсујем,
вином се поништим,
спалим се, убијем,
да ли да ћутим
и лудачки напијем,
или се наљутим
и главу обријем,
да ли да закукам,
у шуму одбегнем,
таблетама накљукам,
у блато легнем,
го се прошетам
Тргом Републике,
жену издеветам,
оперишем крајнике,
офарбам бркове,
посадим младицу,
слоновске кљове
ушрафим у вилицу,
одржим себи даћу,
пређем на ислам,
са собом шта ћу 
не знам ни сам.

Милош Јанковић

ЗАВРШНИ РАЧУН

Крупне речи, а ситни рачуни,
живот страћен у јаловом труду,
што дан озидато ноћ окруни,
опсену живиш и надаш се чуду,
али њега нема, неће га ни бити,
талентом ниси достојан за муку,
само ће се црви тобом наситити
и прашина пасти по твом јауку,
јер умео ниси себе да надживиш,
душа ти је сујете и зависти пуна,
па узалуд Бога и судбину кривиш,
крупним речима, из ситног рачуна.

    ___________ Из зборника Шумадијске метафоре 2012, Младеновац, стр.: 57-59

уторак, 24. јул 2012.

Oraške magle / Svetozar N. Popović


ORAŠKE MAGLE

VRIJEME SAZRIJEVA KO KRV U MOJIM ŽILAMA
DA POSNO MIRNO I SVE TIŠE UMIREMO OD GLADI
JER GLAD JE JEDNOM PROKLETA ZBOG SUNCA
PA  ISPOSNIČKE AVETI DOZIDA
U STEPENICE KOJIMA POKLANJAMO DIO SVIH VRAĆANJA
I RUKU UPOLA OKRENUTU K NEBU
KOJA JE ZABORAVLJENA KRAJ OLTARA
KANDILOM TRAŽILA POSLEDNJEG VJERNIKA
U SVETIGORJU NE ZABORAVI

NE ZABORAVI ZAJEDNIČKU VIJAVICU GOLIM RUDINAMA
I KIJAVICU ISKIJANU U PRLJAVIM MARAMICAMA
KOJE JE NEŠTO OD ŽIVOTA ILI U NJEMU ZAPRLJALO

NE ZABORAVI DALEKA PROMUKLA ZVONA
SA RASKRŠĆA KOJE NAM JE RUKE PODIJELILO
UZ RIKU POSLEDNJIH STADA
KOJA SU NESTALA ISČEKUJUĆI NEKA VRAĆANJA

nasl. stranica knjige


DANAS SU SVE BIJELE SOBE RASPREMLJENE
BEZ OTKOSA U SJENOKOSIMA
ZA OVE NAPUŠTENE SVJETOVE JEDNO CE JUČE
ZA SJUTRA IZBRISATI SJEĆANJA

NE ZABORAVI ZAJEDNIČKA SAMOUBISTVA
RIJEČI OBJEŠENIH U NAŠIM SOBAMA
I ISPRUŽENU RUKU ZADNJEGA OTKOSA
U DIVNO PRAZNO UZAVRELO SJUTRA

ČESTO  PIŠEM NA ISTU ADRESU ISTOM OLOVKOM
UKRADENOM OD LIŠĆA KOJE JE PROGNANO VJETROM
SABIJENO KRAJ STRMOG POTOKA
ZBOG PJESME KOJU PJEVAJU USTA  BEZ RUŽA

SINOC SAM PONOVO KIŠE SANJAO
I UBRISE VJETRA KAKO ME DAVE
ISKRADAJU CI MI STIJENJE POD NOGAMA

NE ZABORAVI ALI I NEVJERUJ TELEFONU AKO ZAZVONI
BROJČANIK NE SANJA I O SNOVIMA NEZNA NIŠTA
JEDNAKO ZVONI NA SVA ZVONA
SA IZVORA UZLIJEĆU PTICE
ZBOG LISTA KOJEGA SU JEDNOM
OTELI ORAŠKIM MAGLAMA

O R A Š J E

ZA BRDA SKIZLA IZMEĐU SEBE
DOĐITE PTICE NA MOJIM KRILIMA
PROSPITE PERJE RASULOSTI NJIMA
STUDENOG IZVORA NAPOJ GRUDI
JEDINA TRAVKO IZ KAMENA NIKLA

POZOVI ŽEDNOG IZVOR DA ISPIJE
DA ZAPROSI DUŠU OVOGA KAMENA
NEKA RUKE SVOJE IZMAGLICA ŽEDNA
NAD RASPUKLI PONOR NEKA MRAMOR KOSA
DOĐITE PTICE NA MOJIM KRILIMA
ŽEDNOGA ME RASELITE KRAJU
DOĐITE PTICE U MOJIM MISLIMA

G A R Č I

ISKORAČI  IZ UTROBE MOJE
OD SVITANJA PROKLETO RASTINJE
O UTROBO GAVRAN ME KLEVEĆE
KO UŽEGLO PODNE U OČIMA

SAD MI VEŽEŠ KO VAPAJ IZ KRILA
TVOJE KAVGE I LOMAČE MOJE
MODRI GARČU PREŽVAKANA LICA
OD LERE MI U OČI PRETAČEŠ
STARE KAVGE I POVRATAK PTICA

SAD PRKOSIŠ PREZRELIH LATICA
SVIJAŠ PROPLANKE U UTOBU SELA
ŽULJAVIH RUKU KOSNIH SJENOKOSA
PREPRIČAVAŠ LICA I  PROSLA RATIŠTA

 ___________
      Beleška o pesniku :
autor knjige
      Svetozar N.Popović  
Svetozar N. Popović rodjen je sredinom prošlog vijeka u Danilovgradu gdje je I završio osnovnu
školu. Gimnaziju je završio u Ulcinju. Studirao je na Nastavničkom Fakultetu u Nikšiću. Živi I radi
u Danilovgradu. Poeziju je počeo da piše kao srednoškolac I student. U tom vremenu bio je
aktivan sudionik svih kulturnih I literarnih zbivanja u zemlji. Objavljivao je u mnogim književnim
časopisima toga vremena. Najčešce sukob sa samim sobom prenosio na sukob sa sredinom u
kojoj je stvarao. Mnogo je očekivao od života I stvaralaštva u njemu. Pisao je
za “Pobjedu”, “Korake”, “Omladinski pokret” “Univerzitetsku riječ” I mnoge druge, danas
nepostojeće listove I časopise. Osnivač je dramskog studija “D”u Danilovgradu I režiser prve
prestave tog studija, Drame “Mladost pod suncem. Osnovao je I bio prvi predsjednik kluba
pisaca “Mihailo-Miho Vuković u Danilovgradu. Osnovao je I studensku eksperimentalnu scenu
Nastavnickog fakulteta u Nukšiću I kao dramaturg I režiser počeo da eksperimentiše sa
stvarnošću. Ostale su zapamćene njegove ,vrlo uspjele kreacije: Dramatizacija poeme “Jama”
Ivana Gorana Kovačića, parodije “Čegović na ljuljašci” I eksperimentalnog igrokaza,
drame “Anastazija” čije je prikazivanje , tada zatalasalo kulturnu javnost Crne Gore I zabranjeno
je njeno izvodjenje. Pokrenuo je mjesečni almanah “Pedagog” koji je povremeno izlazio do
njegovog življena u Nikšiću. Bio je aktivni sudionik toga vremena: Predsjednik omladine
Nastavničkog Fakulteta, sekretar omladine Univerziteta tada u Titogradu I, tada pofunkciji član
RKSSO Crne Gore. Postao je poligon za razračunavanje eksperimenta I stvarnosti. Umoran od
svega prestaje da se bavi pisanjem I omladinskim aktivnostima. Okrenuo se običnim životnim
temama. Njegovi rukopisi polako nestaju I bivaju uništeni njegovom nemarnošću osim zbirke
poezije “Oraške magle” koju iz zaostalih a neuništenih rukopisa sakuplja I priprema za štampu
njegov sin jedinac Vladimir Popović koji nije doživio njeno objavljivanje. Tragično je stradao
2011. Godine kao uspješan novinar,prodicent I izdavač. Njegovih 28 godina preselilo se u
vječnost a Svetozar Popović je ostao sa dijelom svojih objavljenih rukopisa I uspomenama na
jedno vrijeme u kojem je živio I radio a na kraju tragično stradao. Sudbina je uništila njegov
talenat, stvaralačku nit I njegovu porodicu.Doživio je da se njegov život završi prije biološke
smrti. Danas živi od uspomena I radi za koru gorkog hleba u “Auto moto Danilovgrad”.
  Napomena pošiljaoca nove knjige:
Poštovana gospodo,
Dostavljam vam novo izdanje zbirke poezije "Oraške magle" autora Svetozara Popovića koju je pripremilo i izdalo SNVCG u svojoj ediciji -Sjećanja
Pozdrav !


субота, 7. јул 2012.

Овогодишњи књижевни конкурс "СВИТКА", позив

"Обесиле се новине". Из фотодокументације једног пријатеља
Поштовани Мирославе,
СВИТАК је установио пре три године и књижевну награду "Хаџи Драган" , конкурс је у току, помозите ми да ова вест дође до читалаца и посетилаца "Сазвежђа ЗАВЕТИНЕ".
Редакција Књижевних новина "Свитак" и Народна библиотека Пожега, расписале су конкурс за књижевну награду "Хаџи Драган", тј.  за циклус од 5 необјављених песама, слободна тема. Песме  послати у три примерка, под шифром, решење шифре у посебној коверти. Рок за слање 15. септембар 2012. СВИТАК ђе у посебном броју објавити избор из поезије песника који су конкурисали за ову награду.
Хвала на помођи и ево прилике да сарађујемо
Уредник,Милијан Деспотовић

четвртак, 14. јун 2012.

Листови из ГРЧКЕ СВЕСКЕ / Мирослав Тодоровић


Излазак сунца; Егејско море


ЖИВОТНА МРЕЖА

Из Бoјанине исповести

ПРВИ пут када стигнеш овде
Мислиш прелепо место
Испод планине на којој су негда живели Богови
Али када прође сезона
Све умукне у љуштуру се своју увуче
И сјај утихне море се умири
Место ко у забити селендра
Прекривена самоћом што притиска
Дави са свих страна

И моје лице
Све је више налик лицу њихових жена
Наши мисле да сам њихова
Њихови кажу Она отуд
Водим групе на Планину и острва
Причам бајке о прошлости
Које наше све мање интересују
Ja кoja знам да се историја справља као пита
Причам док они једу своје оскудне сендвиче
И овде се види да носе своју муку
И незаитересовано зуре кроз прозор или
Гледају Богове у камену у шта не верују
Али верују у исцелитељску моћ воде са
Извора Св. Петке у Темпима
Како само узимају воду
Да могу цео извор би понели
Кањон Енипеас


Древним причама додајем и
Своју животну судбину
Јер ја сам она Дафни коју је Аполон хтео
Па ме је мајка у ловор претворила
(А он себи ловоров венац око главе сплео)
Ја сам богиња око мене су се богови гложили
Ја сам
Ја
Ја сам грамофонска плоча
Која се више не користи


У замци исте приче лети живим
А када сезона прође
Чамим у мрежи
У коју сам Јорга свог мужа
Негда млада уловила
И чекам да нова сезона дође
Да исте приче
О Боговима њиховим нашима казујем

А врховни Бог се у Евру објави
Па се са свима нама на данашњи начин забавља
Организује ратове, земљотресе, епидемије...
О томе нови мит
Понад већ хуји и причу туробну
За нову сезону потомству спрема

На Олимпу

***
ЕГЕЈСКА плавет
Небску д-описује
С врхова Олимпа
Облаци посматрају хоризонт
Можда то и нису облаци
Јер песма каже
Богови преображени у облаке
Држе ове врхове

.
***
ЛИНИЈА хоризонта
Између пучине и неба
Линија песме
Из те плавети
Као тајна постања
Светли оно зрно истине

Чека час

Олимп


***
о·КРУГ·ао, бео камен, са белим зарезом при дну.
Као бели цртеж на белом листу, зиду.
Као снежна линија на Олимпу повучена из неба што сурвава се низ урвину.
Мотрим ту слику уз шумор таласа видим о томе стихове за које не требају речи
земаљских песника.

***


МОЈЕ трагове на песку
Односе таласи

Ноћу с пучине
Чујем дозиве

***
ИСПИСАН лист
Са стиховима о мору
Талас односи

Поглед са Олимпа



Мотрим како тај чамац
Између таласа плови
С мислима мојим удаљава
Пусто острво
Дочекује поруку
Препознајем је у таласима
Што обалу запљускују
И сам стих плаветнила
У плавети спокојној



***
НЕМА их
Ни у униформама их нема
Ови око тебе то никако
Не могу да буду
Спокојан си јер
Више те не мотре
Не прислушкују
Не отварају твоје мисли
Ослободио си се
Ходаш
Гледаш
Дишеш
О томе у мислима
Песму већ пишеш

"Чујеш ли ме?" (М. Тодоровић)


И не слутиш да те одасвуд виде
Да те из свега чују
Да у твом спокојству
У твојим мислима
Заверу одавно кују

***
МОТРИМ Олимп у облацима
Видим сивило завесе
Чује се хуј
Али то није гнев Зевсов
То из облака хуј авиона
Отреса перје буке
На странице ове

***
Да напишем песму
Налик на овај талас
Што обалу дотиче и
На језику мора оставља поруку
У сјајним капљицама
Твог погледа отвара се
Иза тог сјаја
Простор песме свеколике

Мисао
Лута пучином

Предах


СТИХОВИ О СВЕТИМ ИКОНАМА

У радионици икона
Гркиња држи кратак курс израде икона
Иза ње за столовима раде мајстори
Гледам како млада Гркиња вешто
Из дрвета извлачи лик светитеља

Српска група туриста испунила је предворје
Златна фолија блиста у рукама младе Гркиње
Једноставно прекрије се дрвена површина
Између линија испуни празнина
И већ сада се можете своме свецу помолити
У томе је суштина

Овде се израђују и продају иконе
И са Свете Горе стиже нам роба
Јер потражња је велика
И из Кине доносе мајсторски урађене иконе светаца
Цене су добре
Света Петка Римљанка 15 еура
Ко купи три једна је гратис
Свети Јован, Никола, Димитрије може и са попустом
Добро договорићемо се удружити
За свеце у торби наћи ће се места
Јер иконе се свете помоћи ће

Уз куповину добијате уз рачун број
Организоваћемо лутрију
У аутобусу док будемо путовали
Кроз житну Тесалију
Са сликама пшеничних поља маслињацима
И њива на којима се памук ведро зелени
Кроз изложбу слика под ведрим небом
Са којег нас богови мотре
У светлост преобраћени

Богородица са Христом у наручју
На магнетној плочи забринуто пита
- Шта ће с тобом бити дете моје?

9. 06.2011.

О БОГОВИМА И ЉУБАВИ

НА реверсу новчића од 2 € у Грчкој
Налази се слика бика
Са ружом у устима
И девојком на леђима

Прича каже да се Зевс заљубио у девојку Европу*
Али она за њега није хајала
Није готивила како би то данас рекле
У гордости девојачкој неку му ману налазила

Али Зевс се у бика преобрази
Са дивном ружом у устима јој приђе
Превари се девојка по имену Европа
Приђе бику да га помилује
(Радозналост је савлада)
Сигурно је из домаћинске куће била
Где се стока благом звала
Па је бика млада зајахала
Оно што је бик Зевс хтео
И потом је на Крит однео
(Прича не казује како)
Где и данас можда тамо срећно

Читам ову песму са новчића од 2€
Који се искива у Грчкој
Док испијам узо
Мотрим Зевса у бика преображеног
И девојку на његовим леђима
О томе овај запис
О Боговима и љубави
О чему још песма људска


***
ЛИНИЈА хоризонта
Да се море у небо не прелије

Неко ме отуд зове
Пливам ево вековима
Јесам ли ја тај глас
Ово слово
Ова слика
Овај талас........

_________________


Стара грчка митологија казује да је Европа била Кадмусова сестра, а ћерка феничанског
краља Агенора, чија је мајка Телфаса, што у преводу значи далеко бљештање. Друга
традиција тврди да је Европа за оца имала Титиуса, познатог дива, који је по легенди био
гоњен од врховног божанства стрелама и муњама. Пошто је Европа била веома лепа, завео ју
је Зевс (Јупитер), који преображен у бика, уђе у једно стадо у близини. Он ласка млади, љуби
јој ноге па се сагне, а она зачарана узјаше на његова леђа. У том моменту бик побегне са њом
и скочи у море а затим плива до обале Крита. Овде поново узима свој пређашни лик, заведе је,
а она му роди три сина: Миноса, Еака и Радаматеа, који су постали суци у паклу.

ЛИНИЈА хоризоната држи површину мора на коју се небо ослања.


петак, 16. март 2012.

Др Шешељ - у жижи





Povezane vesti: