ВАСЕЉЕНСКЕ НОВИНЕ - Newspapers Ecumenical

петак, 28. јул 2017.

Mirko Cikiriz O Karadjordjevicima i lustraciji

Brojne delegacije na sahrani Karađorđevića - Al Jazeera Balkans

Ubistvo i sahrana Kralja Aleksanda I Karadjordjevica (tonski video zapis)

Kralj Aleskandar I Karadjordjevic o Hrvatima, prekasno shvatio





Објављено је 10.11.2009.
NAPOMENA! Ovaj video nije uperen protiv onih koji se nacionalno osecaju Hrvatima, i unapred se izvinjavam onima koje video vredja, a nisu poklonici ustastva i srbomrzstva. HRT i hrvatski politcari (pocev od Mesica!) stalno blate i hule po Srbima i Srbiji i ne dopustaju ni svesnom hrvatskom coveku da upozna i prepozna istinu o Srbima i Srbiji. Reci Kralja su opomena Srbima za buduca vremena zbog te i takve ideje i tih i takvih politicara, zbog HRT i drugih manipulanata I POGOTOVO PROTIV ONIH KAO POLITICKIH KOREKTNIH koji su socijalisti, demokrate i internacionalci za sve sem kad je Srbin, Srbija i prava srpskog coveka u pitanju!!

Vojvoda Živojin Mišić - O Hrvatima

SEDAM ARHANĐELA: EVO ŠTA ZNAČE NJIHOVA IMENA - Moj Balkan





Објављено је 25.06.2017.
Poštovanje anđela potiče iz judeohrišćanske tradicije. Stvoreni su pre čoveka, prate nas tokom odrastanja i raduju se svakom našem uspehu. Iako postoji hiljade anđela, samo njih sedam je poznato po imenu. Značenje njihovih imena govori o jakoj vezi sa Bogom. Najpoznatiju su Mihailo i Gavrilo, a među sedam argangela spadaju i Rafailo, Urilo, Salatilo, Jegudilo i Varahilo.

Пророчанство Свете Анастасије (жене Стефана Немање)

уторак, 23. мај 2017.

Jugoslav Petrušić - EVROPLJANI ĆE ŽIVOTIMA PLATITI SVOJE OSVEŠĆENJE!?

WIKILIKS BIO U PRAVU - Evo kako je CIA isplanirala parčanje Evrope i Bal...

VIKILIKS OTKRIVA JEZIVU ISTINU - Srbija nikako ne sme stati na noge iz j...

OVAJ ČOVEK ĆE OPET UJEDINITI SRBIJU I CG - Evo šta poručuje..

OLIČENJE ZLA - Ovo je gospodar haosa,zašto toliko želi da nas uništi!

NAJVEĆA TESLINA TAJNA - Samo su Rusi saznali skriveno proročanstvo o vel...

NEK NAM JE BOG U POMOĆI - Radišić i Vidojević upozoravaju da se spremimo...

Lovci na blago u Srbiji



Објављено је 09.02.2017.
Da li znate koliko mnogo ima
lovaca na zakopano blago u Srbiji?
I koliko su dobro organizovani i opremljeni?

NOVO! KOME SE SVIDJA A KOME NE?! SRBIJA U NAREDNE 3 GODINE U EU!!! Nemci...

PUTIN HOCE DA NADMUDRI SVE! UZ POMOC JUZNOG TOKA KRECE U OSVAJANJE BALK...

AMERICKI AMBASADOR SPREMA PAKLENI PLAN - ZAPAD ZELI DA PROMENI VLAST U S...

понедељак, 22. мај 2017.

Čarli Čaplin - Veliki Diktator - Najbolji govor ikada!



Објављено је 15.08.2013.
Čarli Čaplin - Veliki Diktator - Najbolji govor ikada!
srpski titlovi (Prevod sa engleskog na srpski: Marko Antić, asistent - lektor srpske verzije: Igor Stavrić; Tehnička obrada - sinhronizovao i ubacio titlove: Srđan Trofimov).

четвртак, 18. мај 2017.

P. I. Čajkovskij: Klavírní koncert č. 1 b moll op. 23



Објављено је 03.08.2013.
6. koncert Akademických komorních sólistů z cyklu "Ti nejlepší"

klavír: Barbora Prokopová Říhová

Veoma moćna civilizacija otkrivena je na krajevima svijeta

Да би нас чуо Бог - Старац Пајсије

Радост је од Христа а туга од ђавола



Објављено је 26.04.2017.
Старац Пајсије светогорац Поуке том пети

ДВЕ ПЕСМЕ / МИОДРАГ ПАВЛОВИЋ


МИОДРАГ ПАВЛОВИЋ  (1928 – 2014) *

          


AMIENS


Зашто да не, и ја ћу
да спавам с краљицом ноћас.
Дошао сам у њен град,
сишао на њен трг и дивим се телу
већем од обима сна;
знао сам да ће у животу
и ова срећа да ме снађе.
Купујем новине и цигарету палим,
тражим затим хотел у близини.
Отварам прозор и на црвеном небу гледам:
у косама јој крила, свуда висе звона,
и тело јој расте, вулкан слатких бољки.

Макар и пред главу било,
те златне руке се морају дотаћи!
У поглед њен да завирим,
чак и ако мучно се пењем
по спољној страни снова.
Све је глатко, она ме прима
и ставља ми на потиљак шаку
ја кажем: нисмо још вечерали,
а храна је овде добра,
но ћути плаво тевтонско око
и кревета се дотичу северна мора.

У сну још једном заспим, она оде,
удвостручи се мук.
Будим се ко зна кад, видим озарен камен,
јутро, улицу празнумоју, те крећем:
сном сам постао просјак
и ципеле заборавио у хотелу,
оком не могу да јој домашим лепоту,
босоног, у великој нади кружим око ње.

 
пецајући на Пеку ван сезоне
ЧИМ СЕ ПОКЛОПАЦ СПУСТИ


Лагали су они који су рекли
да после смрти ничег нема,
као и они што збораху о спасењу:
чим се поклопац спусти
зачује се звиждук
и почињу да те буботају с десна
и да те гуше с лева.

После те навезу на сиво море
да пловиш ил пливаш по мемли,
пустош је очајна испод купола,
изговараш имена која си увежбао
на часу веронауке, ил у болести,
ал одјека нема, нико за њих не зна!
Схваташ: ни спаситељи,
нит ико са земље
до овог бездна није стигао.

Осим тебе.
Ни то баш није морало да буде.
Док пливаш без предаха
разна светла на леђа ти се свале,
па те струје носе кроз собе
где су само боје које не разумеш,
а промиче време.

Сад без оченаша смишљаш нову веру
но ништа твој напор не вреди,
не ради се о милости ни о греху
одговор се крије једино у значењу боја
о којима ти појма немаш.
Каква брука!

Промашаји у животу су ситнице
према овом како си сад сметен
иако си све платио за свој пролаз.
Шта ће се збити с тобом
који ни а не умеш да кажеш на том путу?

Стојиш усред смрти као кретен! 

      = *   87 песама (1952), Стуб сећања (1953), Октаве (1957), Млеко искони (1963), 87 песама (избор поезије) (1963), Велика Скитија (1969), Нова Скитија (1970), Хододарје (1971), Светли и тамни празници (1971), Велика Скитија и друге песме (1972), Заветине (1976), Карике (1977), Певања на Виру (1977), Бекства по Србији (1979), Изабране песме (1979), Видовница (1979), Поезија I – II (1981), Дивно чудо (1982), Златна завада (1982), Следство (1985), Поезија (1986), Светогорски дани и ноћи (1987), Одбрана нашег града (1989), Улазак у Кремону (1989), Књига старословна (1989), Безазленства (1989), Он (1989), Cosmologia profanata (1990), Есеј о човеку (1992), Песме о детињству и ратовима (1992), Књига хоризонта (1993), Небо у пећини (1993), Међустепеник (1994), Бекства по Србији и Следства (1995), Изабране и нове песме (1996), Ново име клетве (1996), Посвећење песме (1996), Изабране песме (1996), Србија до краја века (1996), Наук о души (1998), Народ великог крика (1999), Искон (2000), Извор (2000), Исход (2000), С Христом нетремице (2001), Живот у јарузи (2006), Живот у јарузи: Ктиторов сан (2007), Рајске изреке (2007), Питао сам светлост (2009), Несразмере старе и нове (2010), Такозвани мртви (2014)

субота, 6. мај 2017.

Goran Bregović - Ederlezi (Scena Đurđevdana na rijeci)

Đurđevdan u sarajevskom naselju Gorica (06.05.2017.)

Када сине Крст на небу



Објављено је 06.05.2017.
Свети владика Николај Жички
Копозиција Боривоје Марковић, пева Гордана Николић

Vila - Djurdjevdanski uranak (Grmec)



Отпремљено је 18.02.2009.
Folklorni ansambl "Vila" Novi Sad, Srbija
Igre pesme i Djurdjevdanski obicaji sa Podgrmeca "Djurdjevdanski uranak"
koreografija: Milorad Lonic

Robinson iz Vozuće



Објављено је 11.04.2016.
Četrdesetdvogodišnji Milutin Mrkaljević prije dvije godine vratio se na svoje imanje u selo Kalajiši kod Zavidovića. Tu živi u razrušenoj kući, bez struje i osnovnih uvjeta za život. Kaže, da se 14 godina obraća vlastima i traži donacije kako bi mu se obnovila kuća, ali bezuspješno.
Originalno objavljeno na - http://www.slobodnaevropa.org/media/v...

Međed skuplji od mene



Објављено је 14.09.2015.
Samo entuzijasti i oni koji nemaju drugu opciju pokušavaju sačuvati život u bh. selima. Priča iz sela Snježnica kod Nevesinja.
Originalno objavljeno na - http://www.slobodnaevropa.org/media/v...

Čija je ono zastava

четвртак, 13. април 2017.

Tridesetih godina na Šćitu su stanovale dvije obitelji Grubeša, a potječu od Lukića iz Sivše...


Naselja Gornje Rame


Župa Rama-Šćit
1. Šćit je već stoljećima duhovno i kulturno središte cijele Rame. Nekada je Šćit bio brežuljak usred plodnih ramskih polja, smješten između udoline Suhog potoka i potoka Slatine. Danas je to otok s kopnom povezan nasipom u Ripcima preko kojega vodi cesta do Šćita.
Narodna predaja kaže da se ovaj brežuljak ranije nije zvao Šćit nego je to ime dobio prigodom prvoga paljenja samostana. Naime kada su Turci provalili u samostan, isjekli braću, mrcvarili ih i mučili, momak, koji se redovito kod fratara brinuo za konje, vidjevši to zlo, uzjahao je najboljeg fratarskog konja zvanog Šćitonja, uzeo sa sobom fenjer i počeo bježati kroz mrak prema Ripcima. Kad su Turci to primijetili zapucali su prema svjetlu fenjera i na ovom brežuljku ubiju i momka i konja. I tako je po konju Šćitonji, ovdje ubijenom, nastao naziv Šćit.
Na Šćitu su njive, livade, šume i drugi lokaliteti poznati po ovim imenima: Apeluša, Bandri, Čoluša, Duga glavica, Fratarski gaj, Križ, Nešpilje, Praskavica, Radiljevac, Rašće, Smrč, Stari Šćit, Šarinica, Stupe, Šeperak, Šunjin dolac, Šušnje­vačka, Ustrane njive, Zorićka, Ražišće, Biloje, Kučini, Kadijina stina, Maslarev dolac, Fratarski brist, Rosulje, Beguša, Humac.
Tridesetih godina dvadesetog stoljeća na Šćitu je bilo 12 katoličkih obitelji. U selu su bile 2 prodavaonice, 2 gostionice, 7 kavana. Tu je bila škola i općina. Groblje je zajedničko s Ripčanima. Obitelji su bile isključivo katoličke. Tridesetih godina na Šćitu su stanovale dvije obitelji Grubeša, a potječu od Lukića iz Sivše. Prema pričanju ovdje im je došao djed Ilija s bratom Grubešom kako bi izbjegli osvetu za ubojstvo Turčina koji im je napadao žene. Najprije su pobjegli u Fojnicu, a onda su na poziva fojničkih fratara, koji su tada pastorizirali Ramu, doselili na Šćit. Bile su ovdje i tri obitelji Tomića. Na poziv fratara, koji su služili i Gornji Vakuf i Fojnicu, doselio im se djed Jozo od kojega su nastale dvije obitelji. Treći Tomić je došao na ženinstvo iz Gornjeg Vakufa. Bile su i dvije obitelji Juričića čiji je djed došao također iz Gornjeg Vakufa. Živjela je tu i jedna obitelj Čalića koja se doselila iz Vinice kod Imotskog. Zane su na Šćit doselili iz Proslapa. Jedna obitelj Vladića potječe sa Ustirame. Jedna obitelj Lovrića doselila se iz Varvare. Jedna obitelj Džidžića doselila se ženidbom na Šćit. Fratri su na svoje imanje naselili dvojicu braće Bagarića. Fra Jeronim Vladić je naselio i dvojicu Ivandića iz Trišćana i napravio im kuću u kojoj je kasnije bila škola.
Poslije Drugoga svjetskog rata (1948.) na Šćitu je živjelo 98 stanovnika, 1953. godine bilo je 252, a 1961. godine Šćit je brojao 282 stanovnika. Poslije potopa (1971.) broj se smanjio na 187 stanovnika, a 1981. godine na Šćitu je živjelo 124 stanovnika. Pred zadnji rat u BiH (1991.) Šćit je imao 177 stanovnika. 

               = изводи: ФРАЊЕВАЧКИ САМОСТАН РАМА . ШЋИТ