Осветљавање духа – душе песника Мирослава Тодоровића (и не само њега) видимо и
у квантно-нано миљеу. Овде дајемо нешто фрагментарно у наговештају.
...Да... Јесте... Ето, тешко је побећи од
малограђанске претенциозности. У мреже претенциозности моје уловљен је и песник
Светих мученика.
Претенциозност
Знам да сам малограђански претенциозан када говорим у
неколико мојих књига о квантној нано l’art
poetique. Наравно у квантној физици постоје феномени, формуле, правила…Не
говори се о томе да је музика „на суптилни начин повезана са феномени-ма
квантне физике“. Говори се о „повезаности између светова уметности и квантне фи-зике“.
Квантни свет у песничким делима… Квантни простор и време у песничким делима. Да
се не размећем „знањем“, рецимо да се
сликовито говори у квантној физици о „ос-лушкивању атома“. Питање је шта су
„атоми“ у песничким делима? Можемо их у оквиру информационе димензије (простор, време, материја, кретање и информациона
димензија) наћи у песничким делима у ономе што
математички поетичари називају
„блаженим стањем“ за разлику од нултог
степена (0) песме.
Можемо те информације наћи у гласовима, полугласовима,
фонемама, морфе-мама, речима, реченицама
(реченица је настала пре речи), у емоционалној експре-сивности гласова и
нарочито самогласника, у метафори и симболици и 250 стилских фигура (по руским формалистима).
Те лирске атоме можемо наћи у доживљају сваког
читаоца јер свако песничко дело има икс
(x) значења. То значи да свака песма није једна. Она је
само једна као графички, графемски
феномен. Графемски, словно она је једна. Но и тип слова има удела у тој
једности.
Сваке песме има онолико колико има читалаца, али један
исти читалац у разли-читим ситуацијама доживеће различито исту песму, као и
епохе што их различито доживљавају. Једна полазна је она коју схвата сам аутор.
Али Маларме пише свом пријатељу критичару: „… написао сам лепу песму, молим те,
објасни ми је, не разумем је“. Ипак, доста је разумео, разумео је да је
„лепа“. А, ја?! Ја се претварам да сам
разумео Тодоровићеве песме па и на нивоу квантног.
Био би известан мој есејистички грех да не
лоцирам поезију Мирослава Тодо-ровића и
у некој поетици квантне - нано L’art poetique бар како ја схватам лирски нано, лирски
атом.
Још како
феномен контекста у којем ствара песник Светих
мученика и, и, и…, феномени о којима
говоримо у овом раду су нешто што узрокује
и оно што је у поезији Тодоровића, што би се могло назвати лирским атомима које ја у
својој неспретности „ослушкујем“ у неколико мојих књига. И не
само ја што показује књига Душана Стојковића „Рукопис живота“ (Егзистенцијална
и есенцијална поезија Мирослава Тодоровића).*
_________________
*
Народна библиотека „Стеван Сремац“, Ниш, 2016.
По логици квантне l’art poetique
О књигама лирике Мирослава Тодоровића можемо говорити
по логици квантне-нано l’art poetique. Дакле, микро... Информациона димензија
(пет димензија стварности свега – простор, време, материја, кретање и
информациона димензија). Претенциозан сам (малограђански) када покушавам да
уведем појам квантна l’art poetique. Неколико огледа имам о поезији Мирослава
Тодоровића. Хтео он или не хтео упада, како рекосмо, у моје мреже есејистичке
критике, које су претенциозне бар у теми о којој овде говоримо. Утеха је да сам
и у другим мојим књигама говорио о квантној-нано l’art poetique.
Ја есејистички критичар хакер –
квантни поетичар
Овај текст у неком смислу кореспондира са мојим
текстом Антиципативна критика.
Ја есејистички критичар „провалио“ сам као неки
критичар хакер у тајне лирике
песника Светих мученика...
Квантна-нано l’art poetique... Сада у својој
препотентности кажем да би могли сви да сазнају тајне лирике песника
Тодоровића: „Ушао сам у информационо-комуникацијске технологије“ песничке. Ушао
сам у личне, интимне послове ствари лирске алхемије, радионице песника. У
строго поверљиве интимне ствари лирике Мирослава Тодоровића. У интимну пошту
песник и свет, па ушао сам и у божанско. „Провалио“ сам у херметичност, кодове
