ВАСЕЉЕНСКЕ НОВИНЕ - Newspapers Ecumenical

петак, 6. фебруар 2015.

Времена су дошла смела за Васкрс богова - Хеј, Словени, где је сада дух ваших дедова!



Хеј Словени (II)


Хеј Словени, где је сада дух ваших дедова,
Где је размак ваших крила, занос ваших снова?
Великим сте путем пошли чела осунчана,
Па зар сада луцифером да будете храна?


Тргните се, отмите се с пута суноврата,
Остав'те се мртве славе Скита и Сармата;
Европа је мати ваша, ви јој деца драга,
Од ње вам је духа њеног вечна срж и снага.


Угушите зов хаоса и нагоне хорде,
Сврстајте се к'о витези у поворке горде;
Оставите смрти, мрака све идоле старе,
И зорама ведрим диж'те сунчане олтаре.


Времена су дошла смела за Васкрс богова -
Хеј, Словени, где је сада дух ваших дедова!

                            *

Хеј, Словени, пробудите дух ваших дедова:
Царству духа ваш пут води по трагу векова!
Узалуд је сва моћ ада, сва моћ сатанина,
Загрмеће глас вечнога с еонских висина.

  
Доста крви, доста смрти, доста разорења,
Доста бола, доста патњи, узалудних мрења!
Крај већ једном да би сили што за робљем жуди,
Крај већ бесу бесовскоме озверених људи.


За стварања створени сте не за уништења,
У њима вам смисао жића, путеви спасења,
У њима је и та сила што све људе спаја
И човеку један део божанског осваја.


Већ из даљи звона брује, звона Васкрсења,
Хеј, Словени пробудите дух ваших дедова![1]



[1] Obnova, Uskrs 1944. 
    = извор:
Светислав Стефановић
БУНТОВНЕ ПЕСМЕ
Приредио
Предраг Пузић
АРТАС, Нови Сад, 2005.

петак, 12. децембар 2014.

Dijalog dvojice genija



JEDAN od najznačajnijih dramskih autora današnjice, književnik, filmski i pozorišni reditelj Fernando Arabal (82), bio je u sredu gost Beograda. Povod je bila premijera njegovog dela „Dali - Pikaso“, u Bitef teatru. Savremenik i prijatelj dvojice velikih umetnika oživeo je u svom tekstu jedan izmišljeni (a možda i stvarni?) susret dvojice  genija u Parizu, 1937. godine, u vreme nastanka Pikasovog remek-dela
„Gernika“.
živi i radi u Francuskoj, liči na enciklopedijski spisak „ko je ko u
svetu“ sa imenima poput Joneska, Bretona, Beketa, Bunjuela, Hodorovskog,
Kundere... A kao drag gost Beograda, Arabal ovom spisku dodaje i naše
velikane, poput nedavno preminulog Jovana Ćirilova.

-
To je privilegija mojih poznih godina. Iskreno, to su ljudi koji su mi
bili bliski po ideji, a iz toga su se rodila divna prijateljstva. Neki
od njih su pisali i govorili divne stvari o meni. Mislim da ih nisam
zaslužio - kazao je za „Novosti“ Arabal, neposredno posle srpske
premijere njegove drame.

* Kako vam se dopala „naša“ priča o Daliju i Pikasu?

-
Predstava je divna, urađena sa mnogo mašte. Doslovno su se držali mog
teksta, nisu menjali ništa, samo su dodali novog junaka Barabala, koji
je bio epizodni lik u drugom delu.

* Šta vas je navelo da „oživite“ baš ovaj susret?

-
Pišem mnogo i mnogo toga me interesuje. Pomislio sam da bi bilo veoma
zanimljivo izmaštati jedan ovakav dijalog dvojice genija. Ni vi ni ja ne
znamo da li su ikada razgovarali na temu „Gernike“ ili Španskog
građanskog rata, ali zamišljam da bi ovako izgledalo.

APLAUZI NA PREMIJERI SALA
Bitef teatra bila je u sredu veče ispunjena do poslednjeg mesta, a bile
su „zauzete“ čak i stepenice. Mnogobrojna publika došla je da vidi novo
delo velikog dramaturga Fernanda Arabala. Sudeći po dugotrajnom aplauzu
posle predstave, srpska autorska ekipa (reditelj Dimitri Udovički,
Dobrila Stojnić kao Dali, Slobodan Beštić kao Pikaso i Ferid Karajica
kao Barabal) može da bude veoma zadovoljna, baš kao što je bio i pisac
teksta.
* Zašto ste izabrali ratnu temu?

-
Baš zato što je ta tema zanimala i Dalija i Pikasa. Ja sam bio dete i
ne sećam se rata, ali oni su ga živeli. Dalija sam znao veoma dobro, a
Pikasa malo slabije, ali nije me to prijateljstvo inspirisalo da napišem
ovo delo. To je moje naknadno razmišljanje kada sam godinama kasnije
uporedio njihove dve slike na istu temu „Predskazanje građanskog rata“ i
„Gerniku“, obe izuzetne i veoma neobične za obojicu umetnika.

* Obojica umetnika izražavaju svoj protest protiv stradanja. Čiji izraz vam je bliži?

-
Budući da sam godinama bio deo pokreta nadrealizma, a kasnije i drugih
grupa, poput Pozorišta panike i Akademije patafizike, jasno je da mi je
bliža Dalijeva poetika. Ali, nema nikakve sumnje, on i Pikaso bili su
geniji istog formata.

* Uz vaše ime često stoji odrednica „kontroverzan i provokativan“. Smeta li vam to?

- Ne, jer ja i dalje ne znam šta je to provokativno u meni i mom radu. Godinama čekam te „provokatore“ da mi objasne.

* Davno ste napisali svoja čuvena „pisma“, najpre generalu Franku, a potom Kastru. Kome biste sada uputili pismo protesta?

-
Mislim da danas ne postoje tako značajni i istovremeno užasni
diktatori, kao ovi koje smo preživeli. Smatram, na primer, da je Staljin
bio užasan čovek i državnik, ali mu se divim kao pesniku i poštovaocu
nauke.

*
Napisali ste još jedan „dijalog slavnih“, ovoga puta smešten u Kremlj, a
protagonisti su Staljin i filozof Ludvig Vitgenštajn? O čemu
razgovaraju?


- Upravo sam završio taj
tekst. I on se bavi jednim neobičnim fenomenom: zašto su mnogi ljudi
kojima nije bilo neophodno da postanu komunisti izabrali tu ideologiju.
To je veoma neobično. Trebalo je da budu na strani ugnjetavanih, a ne da
budu na strani Staljina, jednog od najvećih tiranina koji su postojali.
Šta je to trebalo jednom Vitgenštajnu, jednom Nerudi, Albertiju,
Pikasu? Pa, oni su bili „veliki“, komunizam im je doneo samo nevolje.



Fernando Arabal o drami „Dali - Pikaso“: Dijalog dvojice genija | Kultura | Novosti.rs

петак, 11. април 2014.

Vučić: Srbija će morati malo da drži dijetu...



"Ekonomija je kao jelen - brza, kao nešto živo što mora stalno da
trči, a sve što smo nametnuli u javnom sektoru i kroz penzije je kao
slon na leđima jelena", slikovito je Vučić objasnio situaciju u zemlji.

Podsetivši da je svojevremeno Benjamin Netanjahu privatni sektor u Izraelu
uporedio za zgodnom damom, a javni zajedno s penzijama sa punijom
damom, Vučić je slikovito pojasnio da će Srbija morati malo da drži
dijetu da bi se izjednačila sa zgodnijom damom koja mnogo više
doprinosi napretku ekonomije.

Socijalnog bunta se ne plaši, dodao je, jer na vlasti nije da bi bio bogat već da nešto učini za Srbiju,
mada "ako Srbija to ne bude razumela i ako kaže lakše nam je da živimo u
laži i prevarama da trošimo ono što nikada nismo zaradili pa makar
uništili buduće generacije i budućnost dece onda izaberite nekog
drugog".

Vučić: Ne bojim se socijalnog bunta, nisam rođen u fotelji | Politika | Novosti.rs

четвртак, 30. јануар 2014.

Спречити даље разбијање и уништавање српске културе, српског језика и писма





cirilica koj Српско удружење Ћирилица: Спречити даље разбијање и уништавање српске културе, српског језика и писма
Са округлог стола: Миле Медић (за говорницом), Миодраг Којић и председник Ћирилице песник Добрица Ерић



БЕОГРАД – Српско удружење Ћирилица упутило је апел САНУ и
Матици Српској да се „хитно спречи даље разбијање и уништавање српске
културе, српског језика и писма“.



Светосавски апел, како су назвали ово отворено писмо најзначајнијим
институцијама српске културе које је потписао Миодраг Којић,
потпредседник удружења, Правда преноси у целини.




Након саветовања и округлог стола одржаног 25. јануара 2014. године у
Београду,  показало  се да има одговорних снага у српском народу које
су постале свесне да је прекомпоновање нације по неким новим мерилима
одавно почело и да се наставља несмањеном жестином. Закључено је да је
почела  да важи и  нечувена тачка 6 немачког Бундестага о промени свести
и промени историје српског народа, која додатно усложњава  ионако тежак
положај  Србије и српског народа у целини, ма  где се он налази.
Пружити отпор таковом наметању свести о свеукупној кривици коју треба да
прихватимо без поговора,  не само да је поставило огроман задатак пред
државне институције,  које својим нечињењем не само да нису дале
одговарајући  отпор нападима на српску нацију, језик и културу, већ су
неке од њих отворено почеле и да преузимају и  спроводе политику
супротну интересима свога народа.





Зато је крајње  време да се САНУ и Матица српска одрекну спровођења
Новосадског договора из 1954. године и осмишљеног српско-хрватског
језичког заједништва, јер се настављањем такве језичке политике до краја
урушавају српске националне институције и највеће вредности нације, као
што су језик и писмо. Водеће установе  нашег народа морају се одрећи
спровођења језичке политике  у име некадашњег југословенског
заједништва, јер данас таква политика значи чисту кроатизацију српске
културе и доводи целокупну нацију на нижи егзистенцијални ниво, погодан
за прекомпоновање, доминацију и експлоатацију.


Стога је неопходно:





  1. Да Матица српска измени постојећи Правопис српског језика (издање
    2010. године) и изостави одредбу о  латинском писму као стандардном
    писму српског језика правдајући  то последицом претходног
    српскохрватског језичког заједништва и прећуткујући да је то наметнуто
    Новосадским договором 1954. године, а да је латиница сада преузета као
    званично писмо Републике Хрватске.
  2. Да САНУ престане са финансирањем, штампањем и издавањем
    српскохрватског речника, јер је то језик који више не постоји и који је
    наметнут уместо српског назива језика управо Новосадским договором.
    Вратити изворни назив: Речник српског књижевног и народног језика, како је он и започет да се издаје 1893. године.
  3. Да се одмах укине Одбор за стандардизацију српског језика,
    јер је  непознат његов начин формирања и рада, као и због спровођења
    језичке политике супротне Уставу Републике Србије и интересима српског
    народа. То је више него очигледно када се у њему и даље налазе
    претставници Црногорске академије наука из Подгорице, који су директно
    одговорни за спровођење политике асимилације и дискриминације над
    српским народом у Црној Гори, а позвани су да одређују језичку, а тиме и
    културну политику у Србији.  Одбор је такође  одобрио и крађу српског
    језика на територији Републике Србије нарушавајући тиме и интегритет и
    суверенитет државе, супротно свим међународним лингвистичким правилима.
  4. Престати са поделом српског језика на службени, јавни и приватни
    чиме српска азбука као духовно богатство српског народа  на којој је
    записано све највредније у нашој историји, једно од најсаврешенијих
    писама на планети са правилом једно слово један глас, остаје да се под присилом
    чува у гету државних органа, установа и јавних предузећа. Насупрот
    томе, званично писмо Латина (како му и само име говори), као званично
    писмо суседне Републике Хрватске, приказује се у пуном животу у
    такозваној јавној употреби, иако је на територију Србије стигло први пут
    1915. године на бајонетима аустро-угарских војника и представља симбол
    окупације.
  5. Израдити потпуно нов Закон о језику и писму, сходно
    препорукама заштитника грађана од 7.11. 2011. бр. 21306, којима је јасно
    утврђена дискриминација српског народа: „Закон о службеној употреби
    језика и писма не обезбеђује све потребне мере за остваривање Уставом
    утврђене обавезе на службену употребу српског језика и ћириличног писма… јер тим законом нису прописане казнене одредбе за оне органе који не поштују закон“.
  6. Да САНУ, Филолошки факултет и Матица српска недвосмислено потврде недељивост српског језика
    као највеће нематеријалне духовне  народне баштине  и сходно томе јавно
    се одреде према крађи и преименовању српског језика, као и према
    дискриминацији српског народа у Републици Српској, коме је истовремено
    ткз. међународна заједница одузела  право да свој језик назива српским.
    Питање српског језика и ћирилице је државно и национално питање
    прворазредног значаја и нема никавог разлога да се и даље језичка
    политика добровољно кроатизује.  Српска култура никако не може бити
    подређена циљевима и потребама званичног Загреба и никако се не може
    доводити у инфериоран положај као својеврсна  хрватска  поткултура.
    Напротив, потребно је да се ради историјске истине и дубровачка
    књижевност заштити као српска и коначно уврсти у српску културну баштину
    и као таква изучава у школском систему.



cirilica ko Српско удружење Ћирилица: Спречити даље разбијање и уништавање српске културе, српског језика и писмаЗахтевамо:
 Неопходно је да САНУ и Матица српска почну да предузимају
             одговарајуће мере заштите српских националних интереса, пре
свега српске културе,  српског језика и српске азбуке и да као водеће
националне установе коначно одбаце некада југословенски, а данас
нескривени кроатистички начин свога деловања, упркос истовременом
отвореном прогону и ћирилице и српског народа у Хрватској и РСК.





Уколико  САНУ и Матица српска наставе да спроводе досадашњу језичку и
културну политику супротну интересима свога народа, то ће значити да су
ове институције недостојне да носе одређење «српска», да су недостојне свога, односно  имена српског
народа, његове историје и традиције, као што су и недостојне  својих
часних оснивача, врлих српских синова, па ћемо бити приморани да
покренемо ширу друштвену акцију ради заштите ових институција и њиховом
повратку циљевима због којих су и основане – а то је да служе свом,
српском роду.


Извор: Правда





Српско удружење Ћирилица: Спречити даље разбијање и уништавање српске културе, српског језика и писма - Правда

среда, 8. јануар 2014.

Smrtno bolesnoj devojčici nema pomoći, a za Fond PIO njeno "oštećenje" je 30 odsto!


 PARAĆIN - Sudbina se surovo poigrala sa dvanaestogodišnjom Andrijanom Petrović iz Plane, oduzevši joj pravo na život i detinjstvo. Ova 12-godišnja devojčica se od druge godine leči od karcinoma mozga, koji više ne može da se operiše, jer se proširio na moždano stablo.

Smrtno bolesnoj devojčici nema pomoći, a za Fond PIO njeno "oštećenje" je 30 odsto! | Srbija | Novosti.rs

понедељак, 4. март 2013.

Конгрес интелектуалаца Србије (?!)



(шта штампа штампа. шта - не штампа?)
______________________________

Друштвени, државни, социјални и политички догађаји у Србији у последњим годинама, а посебно у 2012. и 2013. довели су до потребе сазивања оваквог конгреса образованих и остварених стручних Срба, у разним областима живота и деловања у земљи и иностранству. Постављамо само једно једино питање свим образованим Србима ма где били у свету, част појединцима: ЗАШТО СТЕ ЋУТАЛИ ДО САДА?
Знамо, научили смо, да сваки велики пут почиње првим кораком…Остаје да видимо да ли ће од овог Конгреса и окупљања по једном општем државном и друштвеном питању ОПСТАНКА Срба, за саме Србе бити од конкретне помоћи у смислу очувања Србије, дефинисања државног и сваког другог интереса и напретка у неком будућем времену.
Ово је дан који ће бити уписан као веома важан у историји државе Србије.  Конгрес (позваних 320) присутних 260 интелектуалаца одржан у Београду, у сали Дома синдиката, показао је још једном да Србија има мудре, образоване и пре свега свесне Србе који су се окупили да разговарају о кризи и будућности Србије, договоре наредне кораке деловања, и донесу резолуцију о националним и државним циљевима у будућности.
На скупу интелектуалаца су се разматрали најактуелнији проблеми привреде, државе и друштва и могућности изласка из дугорочне врло комплексне кризе. Сложили су се да не могу и не смеју незаинтересовано да посматрају пропадање Србије јер “неутралне” науке и интелектуалаца не може бити по овако тешким и судбоносним питањима.
Око 320 интелектуалаца верују да својом професионалном, научном и стручном оријентацијом, са истински изграђеном родољубивом свешћу  и моралним дигнитетом могу допринети опоравку Србије у суштини и целини.
Ово је био први корак на коме се створила интелектуална влада у сенци са стручнимминистарствимаи радним групама које ће деловати свуда и на сваком месту по потреби.

КОНГРЕС  ИНТЕЛЕКТУАЛАЦА
пише : Бранко Драгаш, 28.02.2013
Најавио сам већ да сам позван на КОНГРЕС ИНТЕЛЕКТУАЛАЦА у Доми Синдиката 27.02.2013  са почетком у 10,00 часова. Позив сам добио седам дана раније.
Нисам много размишљао да ли да идем или да не идем. Знао сам унапред шта ће се све догодити. Али сам, ипак, одлучио да идем. Зашто? Објашњене је врло једноставно. Да нисам отишао, онда би се наставила она прича, пријатеља који прате мој рад, да морамо да се удружујемо, да треба да пређемо преко личних сујета и нетрпељивости, да Србија тражи од нас, патриотских снага, да се ујединимо и да спасимо Србију, да морам лично ја – Бранко Драгаш, да нешто конкретно урадим, као да за ових 30 година мог јавног деловања нисам баш ништа урадио за ову државу и народ, што сам морао да одбраним у тексту- ЗАШТО?  те да није време за надмудривања, свађе и препирке, него за конкретна деловања.
Добро, слажем се. Није време за свађе људи који тврде да су патриоте и да воле Србију. За мене је то довољно да будем кооперативан у добро организованом тиму који треба да спаси Србију пропасти. Отишао сам, дакле, из убеђења да морам да одем, упркос мом унутрашњем интелектуалном отпору том чину.
Постојала су и два проблема – сами назив Конгрес је накарадан. Други проблем је – ко је заиста интелектуалац?  И зашто интелектуалци толике године ћуте.
Када будем дошао тамо на скуп позваних 320 интелектуалаца, онда ћу морати да се определим, знајући унапред шта ће се догодити, да ли да останем миран и све саслушам или да се јавим и све отворено кажем. Сматрао сам да ћу морати да се, ипак, јавим и кажем своје мишљење.
За сваки случај, да не бих пренаглио, да бих донео праву одлуку, замолио сам мени блиске људе, који имају велики утицај на мене, који ме критикују,саветују,подучавају и коригују, да буду на том скупу, јер сам хтео да чујем њихово мишљење о свему ономе што сам очекивао да ће се догодити.
Значи, потпуно сам био психички спреман за овај скуп. Наоружао сам се стрпљењем, јер сам знао да ће ми оно требати. Моји пријатељи, који ме добро познају, стално критикују моју брзину, оштрину, недипломатичност, претерану отвореност и кратак фитиљ. Овога пута сам хтео да проверим себе и да покажем да могу да будем, ради општег добра, кооперативан.

Скуп је био у Великој сали  Дома Синдиката. Дошао сам са својим пријатељима у 9,55 и ушли смо у полупразну салу. На скуп је дошло свега стотинак интелектуалаца, што се уклапало у жалосну слику наше пропасти, а покушај организатора да нас пребаци у прве редове, како би приказали већу попуњеност сале, није успео, јер су људи остали да седе по читавој  сали, што се мени више допало, пошто је скуп интелектуалаца, а не скуп партијских активиста. Узгред да кажем да сам вече пре тога скупа говорио на препуној трибину у Вршцу, где су људи стајали у  сали и где је било више људи, него на скупу српске интелектуалне елите у престоном граду.
Зашто српски интелектуалци нису дошли? Шта им је то било важније? Шта их је спречило?
Мене та питања нису занимала. То је била ствар организатора.Сматрао сам да је идеја добра и дошао сам да подржим ту идеју. Али, све остало је било – катастрофа! Нарочито људи који су дошли да говоре и људи који су се пријавили да говоре. Видео сам доста људи којима није било место на овом скупу, што је хтео, после шест уводних излагања, да каже Павле Аксентијевић, али је био грубо прекинут и спречен да заврши мисао о рециклираним политичарима из свих странака. Међутим, у  сали је било заиста умних и честитих људи, које сам дуго познавао и који су морали, према моме неком схватању, да буду издвојени од стране организатора.  То се , нажалост, није догодило. (....)
Који је онда смисао овог скупа?
Наивно веровање проф. Комазеца да ће предлоге интелектуалаца, ма колико паметни и добронамерни били, неко из власти узети у разматрање погрешно је и узалудно надање, јер смо то последњих две деценије упорно радили,достављали им, писали и предлагали, али они су све те предлоге, чим би их примили, бацали у кантуи за отпатке. Политичари су олош који се једино плаше уличних демонстрација и конфискације имовине. Све остало они презиру и немилосрдно газе ногама.
Ако је то тако, а сви знамо да је управо тако, који је онда смисао био окупљања интелектуалаца? Пошто је изговорено од стране организатора да ће се скупити памет Србије да предложи решења за заустављање даље пропасти државе и нације, да ће то бити предато политичарима на власти, пошто је нерационално закупљена велика дворана за тако мали број учесника, што је показало на самом почетку лоше планирање организатора, пошто је сала плаћена, поставља се питање – ко је све то платио? Интелектуалци пара немају. Привредници су у колапсу и боре се за голи опстанак. Ко је онда платио трошкове скупа? Пре неколико месеци један од организатора окупљања је написао да паре нису проблем.
Паре нису проблем? Ко то може данас да каже у Србији? Највећи број грађана то не може да каже, јер им је криза разорила буџет. Па, ко онда може да каже? Да видимо ко има новца  и коме одговара да се одржи ово окупљање интелектуалаца? Странци? Зашто би то радили и трошили паре својих пореских обвезника, који већ хоће да их расчереће због расипништва и уништавања њихових државних финансија, када имају у Србији верне слуге у садашњем режиму. Неверни Тома, Мали Слоба и Аца Сила, који, уцењени аферама, извршавају све налогхе својих газда и тако показују да су избори били превара и да је Курта плански заменио Мурту да би се по кртаком поступку признала независност Ксомета. Странци, дакле, немају интересе да плате овај скуп.
Тајкуни? Тајкуни су или по затворима или у полицији на истрагама или су толико преплашени да не буду привођени, да су се сакрили у џепове режимских политичара, па њима не пада на памет да се у свеопштој харанги баве било каквим финансирањем  скупова, поготово не финансирањем српских интелектуалаца, које су увек отворено презирали.
Ко је још остао као потенцијални финансијсер? Ко је обезбедио изјаву – паре нису проблем?
Опозиција?
Они су толико разбијени и посвађани, раздељени, престављени најавама хапшења, да немају ни времена , нити воље да се баве интелектуалцима, које, такође, презиру и користе за једнократку употребу.
Значи, није ни опозиција.
Па, ко је онда финансијер.
Режим?
Да. То је једино логично. Режим финансира скуп интелектуалаца.
Али, ко у режиму?
Неверни Тома? Који би био његов интерес? Он је задовољан што му се остварио животни сан да буде председник, обезбедио је ужу и ширу родбину, уцењен је бивши четнички војвода, сарађује са својим налогдавцима и припрема све за признање Космета као независне државе. Ако је издао свога кума, који га је створио и ако је погазио заклетву на Библији у цркви, зашто не би издао наше Србе са Космета? Неверни Тома је идеалан јунак за српског издајника.
Мали Слобо? Пијани премијер од Миљацеке? Он је разваљен до темеља и не зна више куда удара. Његова једина стартегија је да ужива у овим тренуцима власти и да се,када га ускоро буду скинули, сећа времена када га је Империја у растројству подржавала у издаји своје државе  и свог народа на Космету.
Ко је још остао? Ко има сву власт у држави?
Ко је миљеник Империје? Ко се спрема да влада читаву деценију?
Ко
  није ништа научио из судбине Милошевића, Ђинђића и Тадића? Ко је пресретан што се постројавају почасне страже, вијоре заставе, рукује се са великим фацама, ко је незреили клинац који се докопао власти и који седи на ноши и прети свима?
Аца Сила!
Да, он је тај.
Имеприја тренутно игра на њега и он хоће све да контролише. Инжењери људских душа, који су извршили лоботомију Аце Силе, претворили га од радикалног шовинисте у еуропског будисту, да би извршио све преузете обавезе око признања Космета, селективна борба против корупције је само мамац за наивне бираче, искористиће Ацу Силу и онда ће га одбацити као опушак, бацити (....)
Видети више: http://www.dragas.biz/index.php?option=com_content&view=article&id=9864:kongres-intelektualaca&catid=144:reagovanja&Itemid=123
 
*
ДЕКЛАРАЦИЈА КОНГРЕСА ИНТЕЛЕКТУАЛАЦА: НЕ СМЕМО ОСТАТИ НЕМИ ПОСМАТРАЧИ ОПШТЕГ ТОЊЕЊА
нико не сме остати незаинтересован, пасиван, резигниран, беспомоћан док се криза продубљује, када општи слом постаје известан


1. Суочени смо са дубоком економском, социјалном, моралном и политичком кризом - којој се и не назире крај. Ово је једно озбиљно упозорење на блиску будућност великог продубљавања кризе - које нас очекује.
2. Стратешки државотворни интереси и циљеви су потиснути од стране сепаратистичких и ускостраначких интереса. Општи интерес се демонтира и односи у странке претварајући капитал у групно-приватни посед. Сведоци смо процеса распродаје друштвеног богатства, разарања државе и рушења суверенитета државе. Процес се одвија систематски под паролом демократије, слободног тржишта и људских права и слобода.
3. Приватизација је проведена као обична пљачка уз масовне стечајеве предузећа и раднике на улицама. У социјални програм у последњих осам година није уложен ни један динар. Стварни власници предузећа остали су без свог капитала и постали најамни радници. Тајкуни и они блиски власти су се енормно обогатили на невиђеној пљачки радничког капитала, док је највећи део нације одведен у сиромаштво и голо преживљавање. Учвршћује се олигархијски политички капитализам, док масе остају на периферији, све сиромашније и болесније.
4. Убрајамо се у најстарије нације у Европи. Становништво се нагло смањује, а нема никакве националне популационе политике. Демографска политика не постоји, а нација нам убрзано нестаје и стари.
5. Незапосленост је постала највећи проблем привреде и друштва као последица погрешног и погубног модела развоја и макроекономске политике. У последњој декади остало је без посла у привреди 545 хиљада. Стварна стопа незапослености није 23%, већ готово 29%. У условима продужене кризе, застоја, пада производње, слика се убрзано погоршава. Посебно је погођена школована млада генерација, без перспективе. Највећи део намерава да напусти Србију. Какав је то национални губитак? Каква је будућност нације?
6. Плате и пензије су већ готово три године замрзнуте, док инфлација оживљава и спада међу највише у Европи. Животни стандард се стално снижава, а квалитет живота погоршава.
7. Пољопривреда, третирана као стратешка област, готово је препуштена стихији и преживљавању, а у одређеним гранама правом пропадању. Нема сигурности у ценама и откупу, никакве дугорочне стратегије развоја, без редовних исплата производа, без праве кредитне  и фискалне политике подршке.  У последњих десет година развијала се по просечној стопи од 0,9%, са огромним годишњим осцилацијама, као последица велике неизвесности и системске неуређености. Погрешном увозном и заштитном политиком додатно се гуши. Постоји намера за увоз ГМО, чиме се друштво мора оштро супротставити.
8. Задуженост у иностранству и сада аутономни раст спољних дугова, прелазе све дозвољене границе, уз увлачење друштва у дужничку кризу. Радимо само за део обавеза из спољних дугова. Годишње обавезе из дугова су два-три пута веће од прираста бруто домаћег производа. Отплата дугова се врши преко новог задуживања, смањењем домаће потрошње и стандарда, а сада и падом девизних резерви. Терет дужничког ропства је све већи кроз политику неконтролисаног иностраног задуживања. Не постоји концепт, визија и политика новог задуживања.
9. Спољнотрговински дефицит у прошлој декади износи преко 80 милијарди доалра, а резултат је изабраног неолибералног модела развоја. Не постоји никаква концепција спољнотрговинске политике, али ни нужна заштитна политика привреде. Домаћа привреда и производња су угушене, а тржиште преплављено страном робом, док је куповна мож грађана срозана. Постали смо само проширено страно тржиште. ....
     Видети више: http://www.standard.rs/deklaracija-kongresa-intelektualaca-ne-smemo-ostati-nemi-posmatraci-opsteg-tonjenja.html
*
Разговор са једним од учесника Конгреса интелектуалаца и др.
Aleksandar Pavić TVAVAX Otvoreno o svemu 28.02.


среда, 31. октобар 2012.

Два нова песничка имена: Јанковић, Ђокић



Томислав Ђокић

ПЕСНИК НА ПЕКУ


На златној реци Пеку
с песком и речи теку.

Посао му је најпречи
да овде испира речи.

Песник се мучи, замуцне
све док му реч не светлуцне.

На дну густога сита
златна тек хиљадита.

Белутак крај рибљих икри.
Та реч, најзад, заискри.

Док букти лепоте пламен,
са срца падне камен.

Вредело бдети зато.
Реч је најскупље злато!

Милош Јанковић

ДОКОЛИЦА


Овако снолик,
куд да се денем,
ја – песмолик,
да ли да кренем,
или да не пођем,
пустим крик,
душу да оглођем,
пробушим плик,
заурлам, завриштим,
грозно опсујем,
вином се поништим,
спалим се, убијем,
да ли да ћутим
и лудачки напијем,
или се наљутим
и главу обријем,
да ли да закукам,
у шуму одбегнем,
таблетама накљукам,
у блато легнем,
го се прошетам
Тргом Републике,
жену издеветам,
оперишем крајнике,
офарбам бркове,
посадим младицу,
слоновске кљове
ушрафим у вилицу,
одржим себи даћу,
пређем на ислам,
са собом шта ћу 
не знам ни сам.

Милош Јанковић

ЗАВРШНИ РАЧУН

Крупне речи, а ситни рачуни,
живот страћен у јаловом труду,
што дан озидато ноћ окруни,
опсену живиш и надаш се чуду,
али њега нема, неће га ни бити,
талентом ниси достојан за муку,
само ће се црви тобом наситити
и прашина пасти по твом јауку,
јер умео ниси себе да надживиш,
душа ти је сујете и зависти пуна,
па узалуд Бога и судбину кривиш,
крупним речима, из ситног рачуна.

    ___________ Из зборника Шумадијске метафоре 2012, Младеновац, стр.: 57-59

уторак, 24. јул 2012.

Oraške magle / Svetozar N. Popović


ORAŠKE MAGLE

VRIJEME SAZRIJEVA KO KRV U MOJIM ŽILAMA
DA POSNO MIRNO I SVE TIŠE UMIREMO OD GLADI
JER GLAD JE JEDNOM PROKLETA ZBOG SUNCA
PA  ISPOSNIČKE AVETI DOZIDA
U STEPENICE KOJIMA POKLANJAMO DIO SVIH VRAĆANJA
I RUKU UPOLA OKRENUTU K NEBU
KOJA JE ZABORAVLJENA KRAJ OLTARA
KANDILOM TRAŽILA POSLEDNJEG VJERNIKA
U SVETIGORJU NE ZABORAVI

NE ZABORAVI ZAJEDNIČKU VIJAVICU GOLIM RUDINAMA
I KIJAVICU ISKIJANU U PRLJAVIM MARAMICAMA
KOJE JE NEŠTO OD ŽIVOTA ILI U NJEMU ZAPRLJALO

NE ZABORAVI DALEKA PROMUKLA ZVONA
SA RASKRŠĆA KOJE NAM JE RUKE PODIJELILO
UZ RIKU POSLEDNJIH STADA
KOJA SU NESTALA ISČEKUJUĆI NEKA VRAĆANJA

nasl. stranica knjige


DANAS SU SVE BIJELE SOBE RASPREMLJENE
BEZ OTKOSA U SJENOKOSIMA
ZA OVE NAPUŠTENE SVJETOVE JEDNO CE JUČE
ZA SJUTRA IZBRISATI SJEĆANJA

NE ZABORAVI ZAJEDNIČKA SAMOUBISTVA
RIJEČI OBJEŠENIH U NAŠIM SOBAMA
I ISPRUŽENU RUKU ZADNJEGA OTKOSA
U DIVNO PRAZNO UZAVRELO SJUTRA

ČESTO  PIŠEM NA ISTU ADRESU ISTOM OLOVKOM
UKRADENOM OD LIŠĆA KOJE JE PROGNANO VJETROM
SABIJENO KRAJ STRMOG POTOKA
ZBOG PJESME KOJU PJEVAJU USTA  BEZ RUŽA

SINOC SAM PONOVO KIŠE SANJAO
I UBRISE VJETRA KAKO ME DAVE
ISKRADAJU CI MI STIJENJE POD NOGAMA

NE ZABORAVI ALI I NEVJERUJ TELEFONU AKO ZAZVONI
BROJČANIK NE SANJA I O SNOVIMA NEZNA NIŠTA
JEDNAKO ZVONI NA SVA ZVONA
SA IZVORA UZLIJEĆU PTICE
ZBOG LISTA KOJEGA SU JEDNOM
OTELI ORAŠKIM MAGLAMA

O R A Š J E

ZA BRDA SKIZLA IZMEĐU SEBE
DOĐITE PTICE NA MOJIM KRILIMA
PROSPITE PERJE RASULOSTI NJIMA
STUDENOG IZVORA NAPOJ GRUDI
JEDINA TRAVKO IZ KAMENA NIKLA

POZOVI ŽEDNOG IZVOR DA ISPIJE
DA ZAPROSI DUŠU OVOGA KAMENA
NEKA RUKE SVOJE IZMAGLICA ŽEDNA
NAD RASPUKLI PONOR NEKA MRAMOR KOSA
DOĐITE PTICE NA MOJIM KRILIMA
ŽEDNOGA ME RASELITE KRAJU
DOĐITE PTICE U MOJIM MISLIMA

G A R Č I

ISKORAČI  IZ UTROBE MOJE
OD SVITANJA PROKLETO RASTINJE
O UTROBO GAVRAN ME KLEVEĆE
KO UŽEGLO PODNE U OČIMA

SAD MI VEŽEŠ KO VAPAJ IZ KRILA
TVOJE KAVGE I LOMAČE MOJE
MODRI GARČU PREŽVAKANA LICA
OD LERE MI U OČI PRETAČEŠ
STARE KAVGE I POVRATAK PTICA

SAD PRKOSIŠ PREZRELIH LATICA
SVIJAŠ PROPLANKE U UTOBU SELA
ŽULJAVIH RUKU KOSNIH SJENOKOSA
PREPRIČAVAŠ LICA I  PROSLA RATIŠTA

 ___________
      Beleška o pesniku :
autor knjige
      Svetozar N.Popović  
Svetozar N. Popović rodjen je sredinom prošlog vijeka u Danilovgradu gdje je I završio osnovnu
školu. Gimnaziju je završio u Ulcinju. Studirao je na Nastavničkom Fakultetu u Nikšiću. Živi I radi
u Danilovgradu. Poeziju je počeo da piše kao srednoškolac I student. U tom vremenu bio je
aktivan sudionik svih kulturnih I literarnih zbivanja u zemlji. Objavljivao je u mnogim književnim
časopisima toga vremena. Najčešce sukob sa samim sobom prenosio na sukob sa sredinom u
kojoj je stvarao. Mnogo je očekivao od života I stvaralaštva u njemu. Pisao je
za “Pobjedu”, “Korake”, “Omladinski pokret” “Univerzitetsku riječ” I mnoge druge, danas
nepostojeće listove I časopise. Osnivač je dramskog studija “D”u Danilovgradu I režiser prve
prestave tog studija, Drame “Mladost pod suncem. Osnovao je I bio prvi predsjednik kluba
pisaca “Mihailo-Miho Vuković u Danilovgradu. Osnovao je I studensku eksperimentalnu scenu
Nastavnickog fakulteta u Nukšiću I kao dramaturg I režiser počeo da eksperimentiše sa
stvarnošću. Ostale su zapamćene njegove ,vrlo uspjele kreacije: Dramatizacija poeme “Jama”
Ivana Gorana Kovačića, parodije “Čegović na ljuljašci” I eksperimentalnog igrokaza,
drame “Anastazija” čije je prikazivanje , tada zatalasalo kulturnu javnost Crne Gore I zabranjeno
je njeno izvodjenje. Pokrenuo je mjesečni almanah “Pedagog” koji je povremeno izlazio do
njegovog življena u Nikšiću. Bio je aktivni sudionik toga vremena: Predsjednik omladine
Nastavničkog Fakulteta, sekretar omladine Univerziteta tada u Titogradu I, tada pofunkciji član
RKSSO Crne Gore. Postao je poligon za razračunavanje eksperimenta I stvarnosti. Umoran od
svega prestaje da se bavi pisanjem I omladinskim aktivnostima. Okrenuo se običnim životnim
temama. Njegovi rukopisi polako nestaju I bivaju uništeni njegovom nemarnošću osim zbirke
poezije “Oraške magle” koju iz zaostalih a neuništenih rukopisa sakuplja I priprema za štampu
njegov sin jedinac Vladimir Popović koji nije doživio njeno objavljivanje. Tragično je stradao
2011. Godine kao uspješan novinar,prodicent I izdavač. Njegovih 28 godina preselilo se u
vječnost a Svetozar Popović je ostao sa dijelom svojih objavljenih rukopisa I uspomenama na
jedno vrijeme u kojem je živio I radio a na kraju tragično stradao. Sudbina je uništila njegov
talenat, stvaralačku nit I njegovu porodicu.Doživio je da se njegov život završi prije biološke
smrti. Danas živi od uspomena I radi za koru gorkog hleba u “Auto moto Danilovgrad”.
  Napomena pošiljaoca nove knjige:
Poštovana gospodo,
Dostavljam vam novo izdanje zbirke poezije "Oraške magle" autora Svetozara Popovića koju je pripremilo i izdalo SNVCG u svojoj ediciji -Sjećanja
Pozdrav !


субота, 7. јул 2012.

Овогодишњи књижевни конкурс "СВИТКА", позив

"Обесиле се новине". Из фотодокументације једног пријатеља
Поштовани Мирославе,
СВИТАК је установио пре три године и књижевну награду "Хаџи Драган" , конкурс је у току, помозите ми да ова вест дође до читалаца и посетилаца "Сазвежђа ЗАВЕТИНЕ".
Редакција Књижевних новина "Свитак" и Народна библиотека Пожега, расписале су конкурс за књижевну награду "Хаџи Драган", тј.  за циклус од 5 необјављених песама, слободна тема. Песме  послати у три примерка, под шифром, решење шифре у посебној коверти. Рок за слање 15. септембар 2012. СВИТАК ђе у посебном броју објавити избор из поезије песника који су конкурисали за ову награду.
Хвала на помођи и ево прилике да сарађујемо
Уредник,Милијан Деспотовић