Времена су дошла смела за Васкрс богова - Хеј, Словени, где је сада дух ваших дедова!

Хеј Словени (II)

Хеј Словени, где је сада дух ваших дедова,

Где је размак ваших крила, занос ваших снова?

Великим сте путем пошли чела осунчана,

Па зар сада луцифером да будете храна?

Тргните се, отмите се с пута суноврата,

Остав'те се мртве славе Скита и Сармата;

Европа је мати ваша, ви јој деца драга,

Од ње вам је духа њеног вечна срж и снага.

Угушите зов хаоса и нагоне хорде,

Сврстајте се к'о витези у поворке горде;

Оставите смрти, мрака све идоле старе,

И зорама ведрим диж'те сунчане олтаре.

Времена су дошла смела за Васкрс богова -

Хеј, Словени, где је сада дух ваших дедова!

                            *

Хеј, Словени, пробудите дух ваших дедова:

Царству духа ваш пут води по трагу векова!

Узалуд је сва моћ ада, сва моћ сатанина,

Загрмеће глас вечнога с еонских висина.

  

Доста крви, доста смрти, доста разорења,

Доста бола, доста патњи, узалудних мрења!

Крај већ једном да би сили што за робљем жуди,

Крај већ бесу бесовскоме озверених људи.

За стварања створени сте не за уништења,

У њима вам смисао жића, путеви спасења,

У њима је и та сила што све људе спаја

И човеку један део божанског осваја.

Већ из даљи звона брује, звона Васкрсења,

Хеј, Словени пробудите дух ваших дедова![1]

---

[1] Obnova, Uskrs 1944. 

    = извор:

Светислав Стефановић

БУНТОВНЕ ПЕСМЕ

Приредио

Предраг Пузић

АРТАС, Нови Сад, 2005.

Dijalog dvojice genija

JEDAN od najznačajnijih dramskih autora današnjice, književnik, filmski i pozorišni reditelj Fernando Arabal (82), bio je u sredu gost Beograda. Povod je bila premijera njegovog dela „Dali - Pikaso“, u Bitef teatru. Savremenik i prijatelj dvojice velikih umetnika oživeo je u svom tekstu jedan izmišljeni (a možda i stvarni?) susret dvojice  genija u Parizu, 1937. godine, u vreme nastanka Pikasovog remek-dela
„Gernika“.

Fernando ArabalLista prijatelja Fernanda Arabala, koji već decenijama

živi i radi u Francuskoj, liči na enciklopedijski spisak „ko je ko u
svetu“ sa imenima poput Joneska, Bretona, Beketa, Bunjuela, Hodorovskog,
Kundere... A kao drag gost Beograda, Arabal ovom spisku dodaje i naše
velikane, poput nedavno preminulog Jovana Ćirilova.

-
To je privilegija mojih poznih godina. Iskreno, to su ljudi koji su mi
bili bliski po ideji, a iz toga su se rodila divna prijateljstva. Neki
od njih su pisali i govorili divne stvari o meni. Mislim da ih nisam
zaslužio - kazao je za „Novosti“ Arabal, neposredno posle srpske
premijere njegove drame.

* Kako vam se dopala „naša“ priča o Daliju i Pikasu?

-
Predstava je divna, urađena sa mnogo mašte. Doslovno su se držali mog
teksta, nisu menjali ništa, samo su dodali novog junaka Barabala, koji
je bio epizodni lik u drugom delu.

* Šta vas je navelo da „oživite“ baš ovaj susret?

-
Pišem mnogo i mnogo toga me interesuje. Pomislio sam da bi bilo veoma
zanimljivo izmaštati jedan ovakav dijalog dvojice genija. Ni vi ni ja ne
znamo da li su ikada razgovarali na temu „Gernike“ ili Španskog
građanskog rata, ali zamišljam da bi ovako izgledalo.

APLAUZI NA PREMIJERI SALA
Bitef teatra bila je u sredu veče ispunjena do poslednjeg mesta, a bile
su „zauzete“ čak i stepenice. Mnogobrojna publika došla je da vidi novo
delo velikog dramaturga Fernanda Arabala. Sudeći po dugotrajnom aplauzu
posle predstave, srpska autorska ekipa (reditelj Dimitri Udovički,
Dobrila Stojnić kao Dali, Slobodan Beštić kao Pikaso i Ferid Karajica
kao Barabal) može da bude veoma zadovoljna, baš kao što je bio i pisac
teksta.

* Zašto ste izabrali ratnu temu?

-
Baš zato što je ta tema zanimala i Dalija i Pikasa. Ja sam bio dete i
ne sećam se rata, ali oni su ga živeli. Dalija sam znao veoma dobro, a
Pikasa malo slabije, ali nije me to prijateljstvo inspirisalo da napišem
ovo delo. To je moje naknadno razmišljanje kada sam godinama kasnije
uporedio njihove dve slike na istu temu „Predskazanje građanskog rata“ i
„Gerniku“, obe izuzetne i veoma neobične za obojicu umetnika.

* Obojica umetnika izražavaju svoj protest protiv stradanja. Čiji izraz vam je bliži?

-
Budući da sam godinama bio deo pokreta nadrealizma, a kasnije i drugih
grupa, poput Pozorišta panike i Akademije patafizike, jasno je da mi je
bliža Dalijeva poetika. Ali, nema nikakve sumnje, on i Pikaso bili su
geniji istog formata.

* Uz vaše ime često stoji odrednica „kontroverzan i provokativan“. Smeta li vam to?

- Ne, jer ja i dalje ne znam šta je to provokativno u meni i mom radu. Godinama čekam te „provokatore“ da mi objasne.

* Davno ste napisali svoja čuvena „pisma“, najpre generalu Franku, a potom Kastru. Kome biste sada uputili pismo protesta?

-
Mislim da danas ne postoje tako značajni i istovremeno užasni
diktatori, kao ovi koje smo preživeli. Smatram, na primer, da je Staljin
bio užasan čovek i državnik, ali mu se divim kao pesniku i poštovaocu
nauke.

*
Napisali ste još jedan „dijalog slavnih“, ovoga puta smešten u Kremlj, a
protagonisti su Staljin i filozof Ludvig Vitgenštajn? O čemu
razgovaraju?

- Upravo sam završio taj
tekst. I on se bavi jednim neobičnim fenomenom: zašto su mnogi ljudi
kojima nije bilo neophodno da postanu komunisti izabrali tu ideologiju.
To je veoma neobično. Trebalo je da budu na strani ugnjetavanih, a ne da
budu na strani Staljina, jednog od najvećih tiranina koji su postojali.
Šta je to trebalo jednom Vitgenštajnu, jednom Nerudi, Albertiju,
Pikasu? Pa, oni su bili „veliki“, komunizam im je doneo samo nevolje.



Fernando Arabal o drami „Dali - Pikaso“: Dijalog dvojice genija | Kultura | Novosti.rs

Vučić: Srbija će morati malo da drži dijetu...

"Ekonomija je kao jelen - brza, kao nešto živo što mora stalno da
trči, a sve što smo nametnuli u javnom sektoru i kroz penzije je kao
slon na leđima jelena", slikovito je Vučić objasnio situaciju u zemlji.

Podsetivši da je svojevremeno Benjamin Netanjahu privatni sektor u Izraelu
uporedio za zgodnom damom, a javni zajedno s penzijama sa punijom
damom, Vučić je slikovito pojasnio da će Srbija morati malo da drži
dijetu da bi se izjednačila sa zgodnijom damom koja mnogo više
doprinosi napretku ekonomije.

Socijalnog bunta se ne plaši, dodao je, jer na vlasti nije da bi bio bogat već da nešto učini za Srbiju,
mada "ako Srbija to ne bude razumela i ako kaže lakše nam je da živimo u
laži i prevarama da trošimo ono što nikada nismo zaradili pa makar
uništili buduće generacije i budućnost dece onda izaberite nekog
drugog".

"Veliki socijalni bunt - kloniću se i kraj priče - nisam sam se rodio u fotelji", poručio je Vučić posle svečanosti povodom početka radova fabrike Dr. Oetker u Šimanovcima.

Naglasivši da privatni sektor izdržava javni sektor, te da se zato od privatnog
sektora neće uzimati, Vučić je poručio i da nezadovoljni u javnom
sektoru uvek mogu da se prebace u privatni.

Kritikovao je ponašanje vlasti pre pet ili šest godina kao veoma neozbiljno i
neodgovorno, jer je, tvrdi, trebalo da se uhvati u koštac sa krizom a
rezovi bi tada bili skoro neprimetni, a ovako su Srbiju doterali skoro
do situacije u kojoj se nalazi Grčka.

"Neko drugi mora da ispravlja njihove brljotine, zapalo mi je da budem predsednik vlade, a
neću da Srbija bude poznata po bankrotu i propasti i tome da nema
ekonosmke budućnosti i zapošljavanje", rekao je Vučić i dodao da neće
da pravi "potemkinova sela" povećavajući plate i penzije dok privatni
sektor propada, a BDP pada iz godine u godinu.

"Svako može da kaže šta hoće, evo dajte mi rešenje kome da uzmem, ali ne mogu da se
složim sa tim da uzimam od privatnika, jer oni izdržavaju javni
sektor", poručio je Vučić.


LjAJIĆ ĆE BITI U NOVOJ VLADI

Lider Srpske napredne stranke Aleksandar Vučić izjavo je danas da je najbolji
recept za vladu plan i vizija, najavljujući da će taj plan uskoro biti
završen i predstavljen narodu, dok će se o imenima ministara razgovarati
za vikend.

"Najbolji recept za vladu jeste plan i vizija, a Srbija će po prvi put imati kratkoročni, srednjoročni i dugoročni plan sa jasnim brojkama i bez besmislenih reči", rekao je Vučić.

Kada imate plan, naveo je Vučić, sve je lakše i mi smo blizu da plan završimo i predstavimo ga narodu.

Na pitanje o personalnim rešenjima buduće vlade, Vučić je rekao da će o
tome za vikend razgovarati, prvo sa svojim stranačkim prijateljima, a
onda i sa svima ostalima.

Konkretno upitan da li će u novoj vladi biti Rasim Ljajić i Sulejman Ugljanin, Vučić je rekao da će Ljajić
sigurno biti u vladi, a za Ugljanina je odgovorio: "Videćemo".


POSETA SARAJEVU JEDNA OD PRVIH, AKO BUDEM PREMIJER

Aleksandar Vučić je najavio da će uskoro posetiti Sarajevo i da će to biti jedna
od prvih poseta ukoliko bude predvodio novu Vladu Srbije.

"Možeda se dogodi, ukoliko predvodim sledeću Vladu Srbije, da jedna od prvih
bude poseta Sarajevu", rekao je Vučić dodajući da je još potrebno da se
dogovori tačan datum posete.


ŠTITIĆEMO SVOJ INTERES U JUŽNOM TOKU KOLIKO MOŽEMO

Predsednik SNS je izjavio da će Srbija učiniti sve da zaštiti svoje ekonomske i
vitalne nacionalne interese, ali da nije najveći igrač i da ne može da
odlučuje o najvažnijim stvarima u vezi sa projektom "Južni tok".

Vučić je, komentarišući pisanja medija da je EU nadomak odluke da zamrzne
plan okončanja izgradnje tog gasovoda, rekao da je "Južni tok" po
njegovom mišljenju važan ne samo sa Rusiju već i za Evropu i da se nada
da će prevladati razum i da će svi razumeti da moraju da sarađuju i da
treba da se "puste srasti i tenzije".

"Srbija će štititi svoje interese, a Srbija smatra da je "Južni tok" u njenom
interesu. Međutim, mi naravno nismo najveći igrač i ne možemo da
odlučujemo o najvećim i najvažnijim stvarima", rekao je Vučić
novinarima.
    Više:

Vučić: Ne bojim se socijalnog bunta, nisam rođen u fotelji | Politika | Novosti.rs

Спречити даље разбијање и уништавање српске културе, српског језика и писма

Са округлог стола: Миле Медић (за говорницом), Миодраг Којић и председник Ћирилице песник Добрица Ерић

БЕОГРАД – Српско удружење Ћирилица упутило је апел САНУ и
Матици Српској да се „хитно спречи даље разбијање и уништавање српске
културе, српског језика и писма“.


Светосавски апел, како су назвали ово отворено писмо најзначајнијим
институцијама српске културе које је потписао Миодраг Којић,
потпредседник удружења, Правда преноси у целини.




Након саветовања и округлог стола одржаног 25. јануара 2014. године у
Београду,  показало  се да има одговорних снага у српском народу које
су постале свесне да је прекомпоновање нације по неким новим мерилима
одавно почело и да се наставља несмањеном жестином. Закључено је да је
почела  да важи и  нечувена тачка 6 немачког Бундестага о промени свести
и промени историје српског народа, која додатно усложњава  ионако тежак
положај  Србије и српског народа у целини, ма  где се он налази.
Пружити отпор таковом наметању свести о свеукупној кривици коју треба да
прихватимо без поговора,  не само да је поставило огроман задатак пред
државне институције,  које својим нечињењем не само да нису дале
одговарајући  отпор нападима на српску нацију, језик и културу, већ су
неке од њих отворено почеле и да преузимају и  спроводе политику
супротну интересима свога народа.





Зато је крајње  време да се САНУ и Матица српска одрекну спровођења
Новосадског договора из 1954. године и осмишљеног српско-хрватског
језичког заједништва, јер се настављањем такве језичке политике до краја
урушавају српске националне институције и највеће вредности нације, као
што су језик и писмо. Водеће установе  нашег народа морају се одрећи
спровођења језичке политике  у име некадашњег југословенског
заједништва, јер данас таква политика значи чисту кроатизацију српске
културе и доводи целокупну нацију на нижи егзистенцијални ниво, погодан
за прекомпоновање, доминацију и експлоатацију.


Стога је неопходно:

1. Да Матица српска измени постојећи Правопис српског језика (издање
   2010. године) и изостави одредбу о  латинском писму као стандардном
   писму српског језика правдајући  то последицом претходног
   српскохрватског језичког заједништва и прећуткујући да је то наметнуто
   Новосадским договором 1954. године, а да је латиница сада преузета као
   званично писмо Републике Хрватске.
2. Да САНУ престане са финансирањем, штампањем и издавањем
   српскохрватског речника, јер је то језик који више не постоји и који је
   наметнут уместо српског назива језика управо Новосадским договором.
   Вратити изворни назив: Речник српског књижевног и народног језика, како је он и започет да се издаје 1893. године.
3. Да се одмах укине Одбор за стандардизацију српског језика,
   јер је  непознат његов начин формирања и рада, као и због спровођења
   језичке политике супротне Уставу Републике Србије и интересима српског
   народа. То је више него очигледно када се у њему и даље налазе
   претставници Црногорске академије наука из Подгорице, који су директно
   одговорни за спровођење политике асимилације и дискриминације над
   српским народом у Црној Гори, а позвани су да одређују језичку, а тиме и
   културну политику у Србији.  Одбор је такође  одобрио и крађу српског
   језика на територији Републике Србије нарушавајући тиме и интегритет и
   суверенитет државе, супротно свим међународним лингвистичким правилима.
4. Престати са поделом српског језика на службени, јавни и приватни
   чиме српска азбука као духовно богатство српског народа  на којој је
   записано све највредније у нашој историји, једно од најсаврешенијих
   писама на планети са правилом једно слово један глас, остаје да се под присилом
   чува у гету државних органа, установа и јавних предузећа. Насупрот
   томе, званично писмо Латина (како му и само име говори), као званично
   писмо суседне Републике Хрватске, приказује се у пуном животу у
   такозваној јавној употреби, иако је на територију Србије стигло први пут
   1915. године на бајонетима аустро-угарских војника и представља симбол
   окупације.
5. Израдити потпуно нов Закон о језику и писму, сходно
   препорукама заштитника грађана од 7.11. 2011. бр. 21306, којима је јасно
   утврђена дискриминација српског народа: „Закон о службеној употреби
   језика и писма не обезбеђује све потребне мере за остваривање Уставом
   утврђене обавезе на службену употребу српског језика и ћириличног писма… јер тим законом нису прописане казнене одредбе за оне органе који не поштују закон“.
6. Да САНУ, Филолошки факултет и Матица српска недвосмислено потврде недељивост српског језика
   као највеће нематеријалне духовне  народне баштине  и сходно томе јавно
   се одреде према крађи и преименовању српског језика, као и према
   дискриминацији српског народа у Републици Српској, коме је истовремено
   ткз. међународна заједница одузела  право да свој језик назива српским.
   Питање српског језика и ћирилице је државно и национално питање
   прворазредног значаја и нема никавог разлога да се и даље језичка
   политика добровољно кроатизује.  Српска култура никако не може бити
   подређена циљевима и потребама званичног Загреба и никако се не може
   доводити у инфериоран положај као својеврсна  хрватска  поткултура.
   Напротив, потребно је да се ради историјске истине и дубровачка
   књижевност заштити као српска и коначно уврсти у српску културну баштину
   и као таква изучава у школском систему.

Захтевамо:
 Неопходно је да САНУ и Матица српска почну да предузимају
             одговарајуће мере заштите српских националних интереса, пре
свега српске културе,  српског језика и српске азбуке и да као водеће
националне установе коначно одбаце некада југословенски, а данас
нескривени кроатистички начин свога деловања, упркос истовременом
отвореном прогону и ћирилице и српског народа у Хрватској и РСК.





Уколико  САНУ и Матица српска наставе да спроводе досадашњу језичку и
културну политику супротну интересима свога народа, то ће значити да су
ове институције недостојне да носе одређење «српска», да су недостојне свога, односно  имена српског
народа, његове историје и традиције, као што су и недостојне  својих
часних оснивача, врлих српских синова, па ћемо бити приморани да
покренемо ширу друштвену акцију ради заштите ових институција и њиховом
повратку циљевима због којих су и основане – а то је да служе свом,
српском роду.


Извор: Правда





Српско удружење Ћирилица: Спречити даље разбијање и уништавање српске културе, српског језика и писма - Правда

Smrtno bolesnoj devojčici nema pomoći, a za Fond PIO njeno "oštećenje" je 30 odsto!

 PARAĆIN - Sudbina se surovo poigrala sa dvanaestogodišnjom Andrijanom Petrović iz Plane, oduzevši joj pravo na život i detinjstvo. Ova 12-godišnja devojčica se od druge godine leči od karcinoma mozga, koji više ne može da se operiše, jer se proširio na moždano stablo.

Andrijana Petrović pre hemoterapije i majka Ivana Đokić

Država, međutim, ne pokazuje milost, jer je komisija Republičkog fonda PIO nedavno ocenila da Andrijana ima telesno oštećenje od samo 30 odsto! Zbog toga je odbijen zahtev njene majke da joj se prizna pravo na uvećani dodatak za pomoć i negu druge osobe. Andrijana je, međutim, apsolutno nesposobna da na bilo koji način brine o sebi. Teško je pokretna, nema kontrolu sfinktera, pa je u pelenama, ne može sama da se hrani, jedva govori... Potreban joj je nadzor 24 sata, pa samohrana majka Ivana ne može da se zaposli i radi.
Ivana još ne može da dođe k sebi posle nalaza komisije, šokirana ponašanjem lekara 9. decembra prošle godine, u Ćupriji. Kaže da je tog dana, kad joj je bio zakazan izlazak pred komisiju, Andrijana ležala na dečjem odeljenju u paraćinskoj bolnici.
- Platila sam kola da se odvezemo u Ćupriju na pregled, a lekar je jedva pristao da izađe i da je pregleda u automobilu. Molila sam ga, jer moje dete jedva da može da stoji, a ja nisam dovoljno jaka da je nosim. Kad je video Andrijanu, rekao je nešto što me je ujelo za srce. Pitao me je zbog čega sam je ošišala, a ona prima hemoterapiju i sva joj je kosa opala! Znači da nije ni pogledao medicinsku dokumentaciju, nije ni znao kako se leči - još u neverici govori majka Ivana.
U nalazu koji su potpisala dva lekara, od kojih je jedan dr Borivoje Tričković, specijalista fizijatar (potpis drugog nije čitljiv na kopiji), stoji, između ostalog, da se devojčica leči od karcinoma mozga - astrocitom, zbog čega je prva operacija obavljena 2005. godine. Takođe je navedeno da je došlo do recidiva bolesti i da je pacijentu obnovljena hemoterapija. Bez obzira na napred navedeno, doktori su ocenili da ne postoji pogoršanje telesnog oštećenja u odnosu na prethodni period i da oštećenje iznosi 30 odsto.

SAMO NjENA SOBA PARAĆINSKO udruženje građana "Pokret dostojanstvenih" mesecima je vodilo akciju za pomoć Andrijani. Osim malignog oboljenja, njenu porodicu pritiska i beda, pa je udruženje prošle godine prikupilo sredstva i za Andrijanu renoviralo kuću. Devojčica je prvi put u životu tada dobila svoju sobu i kupatilo.

Na osnovu tog nalaza, Centar za socijalni rad u Paraćinu morao je da donese rešenje, kojim ne priznaje Andrijani pravo za uvećani dodatak za tuđu negu i pomoć. Andrijana prima osnovni dodatak od 8.500 dinara, ali to ni izbliza nije dovoljno da pokrije troškove nege ove životno ugrožene devojčice.
I dok majka najavljuje da će se žaliti, ovakvim ponašanjem lekarske komisije ništa manje nije revoltirano ni paraćinsko udruženje građana "Pokret dostojanstvenih". Vesna Živanović, predsednik tog udruženja, kaže da je ovakav nalaz lekarske komisije velika bruka i sramota za državu.
- Njenom malignom oboljenju nema leka. Tumor više ne sme da se operiše, jer pritiska moždano stablo, pa je Andrijana neprekidno na hemoterapiji, osim kad joj krvna slika toliko oslabi da terapiju ne može da izdrži. Ima plasiran centralni venski kateter, jer su joj krvni sudovi toliko oštećeni da stručno lice ne može više da ih nađe kad treba da joj da terapiju. Ako to dete, toliko bolesno, potpuno nesposobno za samostalni život, koje teško govori, jedva se kreće i zbog bolesti nikada nije išlo u školu, nema pravo na taj uvećani dodatak, ko onda ima? Od koje bolesti treba da boluje dete da bi ispunilo kriterijume lekarske komisije i te zakonske normative - pita se ogorčeno Živanovićeva, dodajući da nisu "tražili vezu" za komisiju, ali da su tu, izgleda, pogrešili.

Smrtno bolesnoj devojčici nema pomoći, a za Fond PIO njeno "oštećenje" je 30 odsto! | Srbija | Novosti.rs

Конгрес интелектуалаца Србије (?!)

(шта штампа штампа. шта - не штампа?)

______________________________

Друштвени, државни, социјални и политички догађаји у Србији у последњим годинама, а посебно у 2012. и 2013. довели су до потребе сазивања оваквог конгреса образованих и остварених стручних Срба, у разним областима живота и деловања у земљи и иностранству. Постављамо само једно једино питање свим образованим Србима ма где били у свету, част појединцима: ЗАШТО СТЕ ЋУТАЛИ ДО САДА?
Знамо, научили смо, да сваки велики пут почиње првим кораком…Остаје да видимо да ли ће од овог Конгреса и окупљања по једном општем државном и друштвеном питању ОПСТАНКА Срба, за саме Србе бити од конкретне помоћи у смислу очувања Србије, дефинисања државног и сваког другог интереса и напретка у неком будућем времену.
Ово је дан који ће бити уписан као веома важан у историји државе Србије.  Конгрес (позваних 320) присутних 260 интелектуалаца одржан у Београду, у сали Дома синдиката, показао је још једном да Србија има мудре, образоване и пре свега свесне Србе који су се окупили да разговарају о кризи и будућности Србије, договоре наредне кораке деловања, и донесу резолуцију о националним и државним циљевима у будућности.
На скупу интелектуалаца су се разматрали најактуелнији проблеми привреде, државе и друштва и могућности изласка из дугорочне врло комплексне кризе. Сложили су се да не могу и не смеју незаинтересовано да посматрају пропадање Србије јер “неутралне” науке и интелектуалаца не може бити по овако тешким и судбоносним питањима.
Око 320 интелектуалаца верују да својом професионалном, научном и стручном оријентацијом, са истински изграђеном родољубивом свешћу  и моралним дигнитетом могу допринети опоравку Србије у суштини и целини.
Ово је био први корак на коме се створила интелектуална влада у сенци са стручним “министарствима” и радним групама које ће деловати свуда и на сваком месту по потреби.

    Видети више: http://www.vesti.rs/Drustvo/Kongres-intelektualaca-Srbije-Prvi-korak-u-bolju-buducnost-2.html

КОНГРЕС  ИНТЕЛЕКТУАЛАЦА

пише : Бранко Драгаш, 28.02.2013

Најавио сам већ да сам позван на КОНГРЕС ИНТЕЛЕКТУАЛАЦА у Доми Синдиката 27.02.2013  са почетком у 10,00 часова. Позив сам добио седам дана раније.

Нисам много размишљао да ли да идем или да не идем. Знао сам унапред шта ће се све догодити. Али сам, ипак, одлучио да идем. Зашто? Објашњене је врло једноставно. Да нисам отишао, онда би се наставила она прича, пријатеља који прате мој рад, да морамо да се удружујемо, да треба да пређемо преко личних сујета и нетрпељивости, да Србија тражи од нас, патриотских снага, да се ујединимо и да спасимо Србију, да морам лично ја – Бранко Драгаш, да нешто конкретно урадим, као да за ових 30 година мог јавног деловања нисам баш ништа урадио за ову државу и народ, што сам морао да одбраним у тексту- ЗАШТО?  те да није време за надмудривања, свађе и препирке, него за конкретна деловања.

Добро, слажем се. Није време за свађе људи који тврде да су патриоте и да воле Србију. За мене је то довољно да будем кооперативан у добро организованом тиму који треба да спаси Србију пропасти. Отишао сам, дакле, из убеђења да морам да одем, упркос мом унутрашњем интелектуалном отпору том чину.

Постојала су и два проблема – сами назив Конгрес је накарадан. Други проблем је – ко је заиста интелектуалац?  И зашто интелектуалци толике године ћуте.

Када будем дошао тамо на скуп позваних 320 интелектуалаца, онда ћу морати да се определим, знајући унапред шта ће се догодити, да ли да останем миран и све саслушам или да се јавим и све отворено кажем. Сматрао сам да ћу морати да се, ипак, јавим и кажем своје мишљење.

За сваки случај, да не бих пренаглио, да бих донео праву одлуку, замолио сам мени блиске људе, који имају велики утицај на мене, који ме критикују,саветују,подучавају и коригују, да буду на том скупу, јер сам хтео да чујем њихово мишљење о свему ономе што сам очекивао да ће се догодити.

Значи, потпуно сам био психички спреман за овај скуп. Наоружао сам се стрпљењем, јер сам знао да ће ми оно требати. Моји пријатељи, који ме добро познају, стално критикују моју брзину, оштрину, недипломатичност, претерану отвореност и кратак фитиљ. Овога пута сам хтео да проверим себе и да покажем да могу да будем, ради општег добра, кооперативан.

Скуп је био у Великој сали  Дома Синдиката. Дошао сам са својим пријатељима у 9,55 и ушли смо у полупразну салу. На скуп је дошло свега стотинак интелектуалаца, што се уклапало у жалосну слику наше пропасти, а покушај организатора да нас пребаци у прве редове, како би приказали већу попуњеност сале, није успео, јер су људи остали да седе по читавој  сали, што се мени више допало, пошто је скуп интелектуалаца, а не скуп партијских активиста. Узгред да кажем да сам вече пре тога скупа говорио на препуној трибину у Вршцу, где су људи стајали у  сали и где је било више људи, него на скупу српске интелектуалне елите у престоном граду.

Зашто српски интелектуалци нису дошли? Шта им је то било важније? Шта их је спречило?

Мене та питања нису занимала. То је била ствар организатора.Сматрао сам да је идеја добра и дошао сам да подржим ту идеју. Али, све остало је било – катастрофа! Нарочито људи који су дошли да говоре и људи који су се пријавили да говоре. Видео сам доста људи којима није било место на овом скупу, што је хтео, после шест уводних излагања, да каже Павле Аксентијевић, али је био грубо прекинут и спречен да заврши мисао о рециклираним политичарима из свих странака. Међутим, у  сали је било заиста умних и честитих људи, које сам дуго познавао и који су морали, према моме неком схватању, да буду издвојени од стране организатора.  То се , нажалост, није догодило. (....)

Који је онда смисао овог скупа?

Наивно веровање проф. Комазеца да ће предлоге интелектуалаца, ма колико паметни и добронамерни били, неко из власти узети у разматрање погрешно је и узалудно надање, јер смо то последњих две деценије упорно радили,достављали им, писали и предлагали, али они су све те предлоге, чим би их примили, бацали у кантуи за отпатке. Политичари су олош који се једино плаше уличних демонстрација и конфискације имовине. Све остало они презиру и немилосрдно газе ногама.

Ако је то тако, а сви знамо да је управо тако, који је онда смисао био окупљања интелектуалаца? Пошто је изговорено од стране организатора да ће се скупити памет Србије да предложи решења за заустављање даље пропасти државе и нације, да ће то бити предато политичарима на власти, пошто је нерационално закупљена велика дворана за тако мали број учесника, што је показало на самом почетку лоше планирање организатора, пошто је сала плаћена, поставља се питање – ко је све то платио? Интелектуалци пара немају. Привредници су у колапсу и боре се за голи опстанак. Ко је онда платио трошкове скупа? Пре неколико месеци један од организатора окупљања је написао да паре нису проблем.

Паре нису проблем? Ко то може данас да каже у Србији? Највећи број грађана то не може да каже, јер им је криза разорила буџет. Па, ко онда може да каже? Да видимо ко има новца  и коме одговара да се одржи ово окупљање интелектуалаца? Странци? Зашто би то радили и трошили паре својих пореских обвезника, који већ хоће да их расчереће због расипништва и уништавања њихових државних финансија, када имају у Србији верне слуге у садашњем режиму. Неверни Тома, Мали Слоба и Аца Сила, који, уцењени аферама, извршавају све налогхе својих газда и тако показују да су избори били превара и да је Курта плански заменио Мурту да би се по кртаком поступку признала независност Ксомета. Странци, дакле, немају интересе да плате овај скуп.

Тајкуни? Тајкуни су или по затворима или у полицији на истрагама или су толико преплашени да не буду привођени, да су се сакрили у џепове режимских политичара, па њима не пада на памет да се у свеопштој харанги баве било каквим финансирањем  скупова, поготово не финансирањем српских интелектуалаца, које су увек отворено презирали.

Ко је још остао као потенцијални финансијсер? Ко је обезбедио изјаву – паре нису проблем?

Опозиција?
Они су толико разбијени и посвађани, раздељени, престављени најавама хапшења, да немају ни времена , нити воље да се баве интелектуалцима, које, такође, презиру и користе за једнократку употребу.

Значи, није ни опозиција.
Па, ко је онда финансијер.
Режим?
Да. То је једино логично. Режим финансира скуп интелектуалаца.
Али, ко у режиму?

Неверни Тома? Који би био његов интерес? Он је задовољан што му се остварио животни сан да буде председник, обезбедио је ужу и ширу родбину, уцењен је бивши четнички војвода, сарађује са својим налогдавцима и припрема све за признање Космета као независне државе. Ако је издао свога кума, који га је створио и ако је погазио заклетву на Библији у цркви, зашто не би издао наше Србе са Космета? Неверни Тома је идеалан јунак за српског издајника.

Мали Слобо? Пијани премијер од Миљацеке? Он је разваљен до темеља и не зна више куда удара. Његова једина стартегија је да ужива у овим тренуцима власти и да се,када га ускоро буду скинули, сећа времена када га је Империја у растројству подржавала у издаји своје државе  и свог народа на Космету.

Ко је још остао? Ко има сву власт у држави?
Ко је миљеник Империје? Ко се спрема да влада читаву деценију?
Ко  није ништа научио из судбине Милошевића, Ђинђића и Тадића? Ко је пресретан што се постројавају почасне страже, вијоре заставе, рукује се са великим фацама, ко је незреили клинац који се докопао власти и који седи на ноши и прети свима?

Аца Сила!
Да, он је тај.
Имеприја тренутно игра на њега и он хоће све да контролише. Инжењери људских душа, који су извршили лоботомију Аце Силе, претворили га од радикалног шовинисте у еуропског будисту, да би извршио све преузете обавезе око признања Космета, селективна борба против корупције је само мамац за наивне бираче, искористиће Ацу Силу и онда ће га одбацити као опушак, бацити (....)

Видети више: http://www.dragas.biz/index.php?option=com_content&view=article&id=9864:kongres-intelektualaca&catid=144:reagovanja&Itemid=123
 
*

ДЕКЛАРАЦИЈА КОНГРЕСА ИНТЕЛЕКТУАЛАЦА: НЕ СМЕМО ОСТАТИ НЕМИ ПОСМАТРАЧИ ОПШТЕГ ТОЊЕЊА

нико не сме остати незаинтересован, пасиван, резигниран, беспомоћан док се криза продубљује, када општи слом постаје известан

1. Суочени смо са дубоком економском, социјалном, моралном и политичком кризом - којој се и не назире крај. Ово је једно озбиљно упозорење на блиску будућност великог продубљавања кризе - које нас очекује.

2. Стратешки државотворни интереси и циљеви су потиснути од стране сепаратистичких и ускостраначких интереса. Општи интерес се демонтира и односи у странке претварајући капитал у групно-приватни посед. Сведоци смо процеса распродаје друштвеног богатства, разарања државе и рушења суверенитета државе. Процес се одвија систематски под паролом демократије, слободног тржишта и људских права и слобода.

3. Приватизација је проведена као обична пљачка уз масовне стечајеве предузећа и раднике на улицама. У социјални програм у последњих осам година није уложен ни један динар. Стварни власници предузећа остали су без свог капитала и постали најамни радници. Тајкуни и они блиски власти су се енормно обогатили на невиђеној пљачки радничког капитала, док је највећи део нације одведен у сиромаштво и голо преживљавање. Учвршћује се олигархијски политички капитализам, док масе остају на периферији, све сиромашније и болесније.

4. Убрајамо се у најстарије нације у Европи. Становништво се нагло смањује, а нема никакве националне популационе политике. Демографска политика не постоји, а нација нам убрзано нестаје и стари.

5. Незапосленост је постала највећи проблем привреде и друштва као последица погрешног и погубног модела развоја и макроекономске политике. У последњој декади остало је без посла у привреди 545 хиљада. Стварна стопа незапослености није 23%, већ готово 29%. У условима продужене кризе, застоја, пада производње, слика се убрзано погоршава. Посебно је погођена школована млада генерација, без перспективе. Највећи део намерава да напусти Србију. Какав је то национални губитак? Каква је будућност нације?

6. Плате и пензије су већ готово три године замрзнуте, док инфлација оживљава и спада међу највише у Европи. Животни стандард се стално снижава, а квалитет живота погоршава.

7. Пољопривреда, третирана као стратешка област, готово је препуштена стихији и преживљавању, а у одређеним гранама правом пропадању. Нема сигурности у ценама и откупу, никакве дугорочне стратегије развоја, без редовних исплата производа, без праве кредитне  и фискалне политике подршке.  У последњих десет година развијала се по просечној стопи од 0,9%, са огромним годишњим осцилацијама, као последица велике неизвесности и системске неуређености. Погрешном увозном и заштитном политиком додатно се гуши. Постоји намера за увоз ГМО, чиме се друштво мора оштро супротставити.

8. Задуженост у иностранству и сада аутономни раст спољних дугова, прелазе све дозвољене границе, уз увлачење друштва у дужничку кризу. Радимо само за део обавеза из спољних дугова. Годишње обавезе из дугова су два-три пута веће од прираста бруто домаћег производа. Отплата дугова се врши преко новог задуживања, смањењем домаће потрошње и стандарда, а сада и падом девизних резерви. Терет дужничког ропства је све већи кроз политику неконтролисаног иностраног задуживања. Не постоји концепт, визија и политика новог задуживања.

9. Спољнотрговински дефицит у прошлој декади износи преко 80 милијарди доалра, а резултат је изабраног неолибералног модела развоја. Не постоји никаква концепција спољнотрговинске политике, али ни нужна заштитна политика привреде. Домаћа привреда и производња су угушене, а тржиште преплављено страном робом, док је куповна мож грађана срозана. Постали смо само проширено страно тржиште. ....

     Видети више: http://www.standard.rs/deklaracija-kongresa-intelektualaca-ne-smemo-ostati-nemi-posmatraci-opsteg-tonjenja.html
*
Разговор са једним од учесника Конгреса интелектуалаца и др.
Aleksandar Pavić TVAVAX Otvoreno o svemu 28.02.

Више

Два нова песничка имена: Јанковић, Ђокић

Томислав Ђокић

ПЕСНИК НА ПЕКУ

На златној реци Пеку

с песком и речи теку.

Посао му је најпречи

да овде испира речи.

Песник се мучи, замуцне

све док му реч не светлуцне.

На дну густога сита

златна тек хиљадита.

Белутак крај рибљих икри.

Та реч, најзад, заискри.

Док букти лепоте пламен,

са срца падне камен.

Вредело бдети зато.

Реч је најскупље злато!

Милош Јанковић

ДОКОЛИЦА

Овако снолик,

куд да се денем,

ја – песмолик,

да ли да кренем,

или да не пођем,

пустим крик,

душу да оглођем,

пробушим плик,

заурлам, завриштим,

грозно опсујем,

вином се поништим,

спалим се, убијем,

да ли да ћутим

и лудачки напијем,

или се наљутим

и главу обријем,

да ли да закукам,

у шуму одбегнем,

таблетама накљукам,

у блато легнем,

го се прошетам

Тргом Републике,

жену издеветам,

оперишем крајнике,

офарбам бркове,

посадим младицу,

слоновске кљове

ушрафим у вилицу,

одржим себи даћу,

пређем на ислам,

са собом шта ћу –  

не знам ни сам.

Милош Јанковић

ЗАВРШНИ РАЧУН

Крупне речи, а ситни рачуни,

живот страћен у јаловом труду,

што дан озида – то ноћ окруни,

опсену живиш и надаш се чуду,

али њега нема, неће га ни бити,

талентом ниси достојан за муку,

само ће се црви тобом наситити

и прашина пасти по твом јауку,

јер умео ниси себе да надживиш,

душа ти је сујете и зависти пуна,

па узалуд Бога и судбину кривиш,

крупним речима, из ситног рачуна.

    ___________ Из зборника Шумадијске метафоре 2012, Младеновац, стр.: 57-59

Oraške magle / Svetozar N. Popović

ORAŠKE MAGLE

VRIJEME SAZRIJEVA KO KRV U MOJIM ŽILAMA

DA POSNO MIRNO I SVE TIŠE UMIREMO OD GLADI

JER GLAD JE JEDNOM PROKLETA ZBOG SUNCA

PA  ISPOSNIČKE AVETI DOZIDA

U STEPENICE KOJIMA POKLANJAMO DIO SVIH VRAĆANJA

I RUKU UPOLA OKRENUTU K NEBU

KOJA JE ZABORAVLJENA KRAJ OLTARA

KANDILOM TRAŽILA POSLEDNJEG VJERNIKA

U SVETIGORJU NE ZABORAVI

NE ZABORAVI ZAJEDNIČKU VIJAVICU GOLIM RUDINAMA

I KIJAVICU ISKIJANU U PRLJAVIM MARAMICAMA

KOJE JE NEŠTO OD ŽIVOTA ILI U NJEMU ZAPRLJALO

NE ZABORAVI DALEKA PROMUKLA ZVONA

SA RASKRŠĆA KOJE NAM JE RUKE PODIJELILO

UZ RIKU POSLEDNJIH STADA

KOJA SU NESTALA ISČEKUJUĆI NEKA VRAĆANJA

nasl. stranica knjige

DANAS SU SVE BIJELE SOBE RASPREMLJENE

BEZ OTKOSA U SJENOKOSIMA

ZA OVE NAPUŠTENE SVJETOVE JEDNO CE JUČE

ZA SJUTRA IZBRISATI SJEĆANJA

NE ZABORAVI ZAJEDNIČKA SAMOUBISTVA

RIJEČI OBJEŠENIH U NAŠIM SOBAMA

I ISPRUŽENU RUKU ZADNJEGA OTKOSA

U DIVNO PRAZNO UZAVRELO SJUTRA

ČESTO  PIŠEM NA ISTU ADRESU ISTOM OLOVKOM

UKRADENOM OD LIŠĆA KOJE JE PROGNANO VJETROM

SABIJENO KRAJ STRMOG POTOKA

ZBOG PJESME KOJU PJEVAJU USTA  BEZ RUŽA

SINOC SAM PONOVO KIŠE SANJAO

I UBRISE VJETRA KAKO ME DAVE

ISKRADAJU CI MI STIJENJE POD NOGAMA

NE ZABORAVI ALI I NEVJERUJ TELEFONU AKO ZAZVONI

BROJČANIK NE SANJA I O SNOVIMA NEZNA NIŠTA

JEDNAKO ZVONI NA SVA ZVONA

SA IZVORA UZLIJEĆU PTICE

ZBOG LISTA KOJEGA SU JEDNOM

OTELI ORAŠKIM MAGLAMA

O R A Š J E

ZA BRDA SKIZLA IZMEĐU SEBE

DOĐITE PTICE NA MOJIM KRILIMA

PROSPITE PERJE RASULOSTI NJIMA

STUDENOG IZVORA NAPOJ GRUDI

JEDINA TRAVKO IZ KAMENA NIKLA

POZOVI ŽEDNOG IZVOR DA ISPIJE

DA ZAPROSI DUŠU OVOGA KAMENA

NEKA RUKE SVOJE IZMAGLICA ŽEDNA

NAD RASPUKLI PONOR NEKA MRAMOR KOSA

DOĐITE PTICE NA MOJIM KRILIMA

ŽEDNOGA ME RASELITE KRAJU

DOĐITE PTICE U MOJIM MISLIMA

G A R Č I

ISKORAČI  IZ UTROBE MOJE

OD SVITANJA PROKLETO RASTINJE

O UTROBO GAVRAN ME KLEVEĆE

KO UŽEGLO PODNE U OČIMA

SAD MI VEŽEŠ KO VAPAJ IZ KRILA

TVOJE KAVGE I LOMAČE MOJE

MODRI GARČU PREŽVAKANA LICA

OD LERE MI U OČI PRETAČEŠ

STARE KAVGE I POVRATAK PTICA

SAD PRKOSIŠ PREZRELIH LATICA

SVIJAŠ PROPLANKE U UTOBU SELA

ŽULJAVIH RUKU KOSNIH SJENOKOSA

PREPRIČAVAŠ LICA I  PROSLA RATIŠTA

 ___________

      Beleška o pesniku :

autor knjige

      Svetozar N.Popović  

Svetozar N. Popović rodjen je sredinom prošlog vijeka u Danilovgradu gdje je I završio osnovnu

školu. Gimnaziju je završio u Ulcinju. Studirao je na Nastavničkom Fakultetu u Nikšiću. Živi I radi

u Danilovgradu. Poeziju je počeo da piše kao srednoškolac I student. U tom vremenu bio je

aktivan sudionik svih kulturnih I literarnih zbivanja u zemlji. Objavljivao je u mnogim književnim

časopisima toga vremena. Najčešce sukob sa samim sobom prenosio na sukob sa sredinom u

kojoj je stvarao. Mnogo je očekivao od života I stvaralaštva u njemu. Pisao je

za “Pobjedu”, “Korake”, “Omladinski pokret” “Univerzitetsku riječ” I mnoge druge, danas

nepostojeće listove I časopise. Osnivač je dramskog studija “D”u Danilovgradu I režiser prve

prestave tog studija, Drame “Mladost pod suncem. Osnovao je I bio prvi predsjednik kluba

pisaca “Mihailo-Miho Vuković u Danilovgradu. Osnovao je I studensku eksperimentalnu scenu

Nastavnickog fakulteta u Nukšiću I kao dramaturg I režiser počeo da eksperimentiše sa

stvarnošću. Ostale su zapamćene njegove ,vrlo uspjele kreacije: Dramatizacija poeme “Jama”

Ivana Gorana Kovačića, parodije “Čegović na ljuljašci” I eksperimentalnog igrokaza,

drame “Anastazija” čije je prikazivanje , tada zatalasalo kulturnu javnost Crne Gore I zabranjeno

je njeno izvodjenje. Pokrenuo je mjesečni almanah “Pedagog” koji je povremeno izlazio do

njegovog življena u Nikšiću. Bio je aktivni sudionik toga vremena: Predsjednik omladine

Nastavničkog Fakulteta, sekretar omladine Univerziteta tada u Titogradu I, tada pofunkciji član

RKSSO Crne Gore. Postao je poligon za razračunavanje eksperimenta I stvarnosti. Umoran od

svega prestaje da se bavi pisanjem I omladinskim aktivnostima. Okrenuo se običnim životnim

temama. Njegovi rukopisi polako nestaju I bivaju uništeni njegovom nemarnošću osim zbirke

poezije “Oraške magle” koju iz zaostalih a neuništenih rukopisa sakuplja I priprema za štampu

njegov sin jedinac Vladimir Popović koji nije doživio njeno objavljivanje. Tragično je stradao

2011. Godine kao uspješan novinar,prodicent I izdavač. Njegovih 28 godina preselilo se u

vječnost a Svetozar Popović je ostao sa dijelom svojih objavljenih rukopisa I uspomenama na

jedno vrijeme u kojem je živio I radio a na kraju tragično stradao. Sudbina je uništila njegov

talenat, stvaralačku nit I njegovu porodicu.Doživio je da se njegov život završi prije biološke

smrti. Danas živi od uspomena I radi za koru gorkog hleba u “Auto moto Danilovgrad”.

  Napomena pošiljaoca nove knjige:

Poštovana gospodo,
Dostavljam vam novo izdanje zbirke poezije "Oraške magle" autora Svetozara Popovića koju je pripremilo i izdalo SNVCG u svojoj ediciji -Sjećanja
Pozdrav !

Овогодишњи књижевни конкурс "СВИТКА", позив

"Обесиле се новине". Из фотодокументације једног пријатеља

Поштовани Мирославе,

СВИТАК је установио пре три године и књижевну награду "Хаџи Драган" , конкурс је у току, помозите ми да ова вест дође до читалаца и посетилаца "Сазвежђа ЗАВЕТИНЕ".

Редакција Књижевних новина "Свитак" и Народна библиотека Пожега, расписале су конкурс за књижевну награду "Хаџи Драган", тј.  за циклус од 5 необјављених песама, слободна тема. Песме  послати у три примерка, под шифром, решење шифре у посебној коверти. Рок за слање 15. септембар 2012. СВИТАК ђе у посебном броју објавити избор из поезије песника који су конкурисали за ову награду.

Хвала на помођи и ево прилике да сарађујемо

Уредник,Милијан Деспотовић