Уочи Светог аранђела 2015.
Надире као пљусак, надире
Издалека као галоп коњице, галоп небесника,
Велики
мрачни талас што раздире
и сагорева
као пожар, крик песника.
Шта ће бити, изгледа, наслутила је баба Ванга.
Мрачни галоп надире, ја га само снимам.
Будућност хучи из прошлости, погађа попут бумеранга.
Осим несанице, шта ја то још више имам?
Хеј, моја земља треба да буде логор губавих?!
Зар Балкан нема другу судбину осим оне
Коју му је скројила мрачна секта злочинитеља?
Надире, неописано мрачно раздобље.
Наша дедовина полако али сигурно
постаје пустара и гробље, а ми живи — робље…
(из рукописа, почетком новембра 2020.)
Нема коментара:
Постави коментар