То јест из села Ракова Бара - општина Кучево (североисточна Србија).
Ово писмо је стигло на нашу београдску адресу 15. децембра 2018. године. У то време ја сам био изван Србије, далеко од југа.
На коверти пише: штампане ствари.
Најновија књига, пета, песничка RATCU GOLESIN POETICA COTIDIANA V.
Моји синови су допутовали из Београда управо да нас обиђу, и донели су пошту која је пристигла за мене последњих месеци.
RATCU GOLESIN је у ствари Ратомир Марковић (1943), професор румунског и преводилац, који последњих година живи у родном селу у кући коју је наследио од оца. Све своје песничке рукописе, последњих година, у зрелом и поодмаклом добу, штампао је као Пишчево издање. Овај број примерка књиге је нумерисан (392). Има укупно 64 стр.
*
Прва страна у књ. Посвета. Уобичајена.
Али песме су - неуобичајене. Све одреда. Књига је штампана на румунском, али има и неукоричен додатак преведених песама на српски, за Марковићеве српске пријатеље, тј. за оне који не знају довољно језик румунски.
* *
Доказ: Да је већина песама у овој танкој књижици, и убедљива и необичајена. Први.
Доказ: Да овај песник, за разлику од других колега својих, има став. Други.
* * *
Доказ: Да овај песник, за разлику од многих других колега, има душу, читав један свет, у крхотинама, и мање друге изворчиће са водом зеленом, непресушне. - Био је пример, увек, правог нежног оца, кога сам не једном сусретао, у возу Зајечар - Београд, по повратку из нашег завичаја...И увек бележница у џепу кошуље на грудима, пуна стихова, тек написаних. Није журио, није их објављивао одмах... Објављивао је преводе на српски, Еминескуа и других...
--
* * * *
У овој пошиљци има и један дужи, скоро табак, (необјављени рукопис?) под насловом "Музиканти у Раковој Бари", публикујем само прву страну.
И то је то. Као што је код нас Срба, чувени врањански писац Бора Станковић, у своје време, објавио свој чувени роман у издању Администрација Нечисте Крви... (итд.), тако и овај аутор, на сасвим другом крају Србије, одбацио је јад и тугу и беду издавачких прилика данашњих дана и о свом руву и круву објавио, стотинак и коју годиницу касније, нешто што је права посластица за књижевне сладокусце.
Браво!
Ово писмо је стигло на нашу београдску адресу 15. децембра 2018. године. У то време ја сам био изван Србије, далеко од југа.
На коверти пише: штампане ствари.
Најновија књига, пета, песничка RATCU GOLESIN POETICA COTIDIANA V.
Моји синови су допутовали из Београда управо да нас обиђу, и донели су пошту која је пристигла за мене последњих месеци.
RATCU GOLESIN је у ствари Ратомир Марковић (1943), професор румунског и преводилац, који последњих година живи у родном селу у кући коју је наследио од оца. Све своје песничке рукописе, последњих година, у зрелом и поодмаклом добу, штампао је као Пишчево издање. Овај број примерка књиге је нумерисан (392). Има укупно 64 стр.
*
Прва страна у књ. Посвета. Уобичајена.
Али песме су - неуобичајене. Све одреда. Књига је штампана на румунском, али има и неукоричен додатак преведених песама на српски, за Марковићеве српске пријатеље, тј. за оне који не знају довољно језик румунски.
* *
Доказ: Да је већина песама у овој танкој књижици, и убедљива и необичајена. Први.
Доказ: Да овај песник, за разлику од других колега својих, има став. Други.
* * *
Доказ: Да овај песник, за разлику од многих других колега, има душу, читав један свет, у крхотинама, и мање друге изворчиће са водом зеленом, непресушне. - Био је пример, увек, правог нежног оца, кога сам не једном сусретао, у возу Зајечар - Београд, по повратку из нашег завичаја...И увек бележница у џепу кошуље на грудима, пуна стихова, тек написаних. Није журио, није их објављивао одмах... Објављивао је преводе на српски, Еминескуа и других...
* * * *
У овој пошиљци има и један дужи, скоро табак, (необјављени рукопис?) под насловом "Музиканти у Раковој Бари", публикујем само прву страну.
И то је то. Као што је код нас Срба, чувени врањански писац Бора Станковић, у своје време, објавио свој чувени роман у издању Администрација Нечисте Крви... (итд.), тако и овај аутор, на сасвим другом крају Србије, одбацио је јад и тугу и беду издавачких прилика данашњих дана и о свом руву и круву објавио, стотинак и коју годиницу касније, нешто што је права посластица за књижевне сладокусце.
Браво!
Нема коментара:
Постави коментар