(...)
Кућице за врапце у дворишту Радише Пуј. - Када би Радиша отишао у школу, остали бисмо у дворишту само "Бела" и ја - (вршњаци, још нисмо били пошли у први разред); она би, пошто нисмо били наклоњени једно другом, одлазила у кућу да учи да везе, а ја бих остао у дворишту и посматрао кућице за врапце на јабукама у дворишту. Те кућице је направио Радиша, као ручни рад уз помоћ мога ујака, од неких сивих дасака, а онда их помоћуз жица учврстио на гранама јабука. Кућице су причвршћене висиле горе у ваздуху као праве, само што су биле мале. Најлепше је било гледати како врабац или врабица улазе кроз тамна округла враташца. Или ујутро, кад би сунце обасјало јарком, светлошћу ове кућице, врапци су из њих вирили и неочекивано излетали у ваздух, и нестајали изнад мајија кровова кућа према пољу...
____
* извор: из бележница, 1973.
ЛеЗ 0016128
Враћам се кући, а ветар је тако силовит да ми се чини да ће ме понети и одувати са Бењиног брда. Успут сам срео сватове из Зеленика; рекоше ми да су синоћ били у манастиру (Тумане), тамо су видели и моју браћу (Ацу и Мишу...) Не, није било много народа, није било ни саборске игранке, олуја и невреме су покварили све...
(1973)
ЛеЗ 0016089
ОТАЦ САВАТИЈЕ... - Па, наврати опет, пре него што отпутујеш у Београд. Ја волим да поразговарам са тобом - рече наш парох, драго биће. - Са ким ја могу да поразговарам у овом пустом селу у поверењу?
Да, има књига тамо у доњој соби, стижу и часописи, црквени, историјски и други, али све је то под жестоким утицајем Запада, некорисна работа, они и од паметног човека направе будалу. Радије листам Библију, античке и руске писце деветнаестог века... Времена имам довољно до почетка зиме. Тад многи умиру овде, као да чекају баш да се заледи земља и падне снег...
Ораха! Јабука, о, тога има довољно. Ево ова јабука у башти... набери, напуни џепове, слатка је ко медовина...
(1973)
ЛеЗ 0016088
Кума Тома (прозван "Патет Лао"): - Ба, Лишко!*
_____
* Човеку који би га продорно посматрао, тако се обраћао. Грубо. - Ба, воле! - Некада сам, пре педесетак година, покушавао да опишем ликове из свога окружења, живе људе, које сам добро познавао, виђао повремено. - Неке сам описао, под другим именима; али никада нисам био задовољан, чинило ми се да је то недовољно, неизражајно, хтео сам да паметујем као постмодернисти. Кума Тома је сав у тој врсти одбране од другог, од погледа упереног у њега. Много је пушио, гутао је цигарете. Рано је почео да вози трактор, а хармонику је научио да свира од свога оца, покојног и незаборавног хармоникаша Богдана Туте....
ЛеЗ 0016087
 |
| Пећина Равништарка, Хомоље, почетком августа 2018. Снимак Бранка Веддер |
Нема коментара:
Постави коментар