УНИВЕРЗАЛНА БИБЛИОТЕКА НОВОГ МЕДИЈА. COMPLETARIUM

На други, трећи поглед. ЦЕО СВЕТ је једна држава. "Сазвежђе З

Спектар "Сазвежђа З" - ВАСЕЉЕНСКЕ НОВИНЕ

петак, 12. децембар 2014.

Dijalog dvojice genija



JEDAN od najznačajnijih dramskih autora današnjice, književnik, filmski i pozorišni reditelj Fernando Arabal (82), bio je u sredu gost Beograda. Povod je bila premijera njegovog dela „Dali - Pikaso“, u Bitef teatru. Savremenik i prijatelj dvojice velikih umetnika oživeo je u svom tekstu jedan izmišljeni (a možda i stvarni?) susret dvojice  genija u Parizu, 1937. godine, u vreme nastanka Pikasovog remek-dela
„Gernika“.
živi i radi u Francuskoj, liči na enciklopedijski spisak „ko je ko u
svetu“ sa imenima poput Joneska, Bretona, Beketa, Bunjuela, Hodorovskog,
Kundere... A kao drag gost Beograda, Arabal ovom spisku dodaje i naše
velikane, poput nedavno preminulog Jovana Ćirilova.

-
To je privilegija mojih poznih godina. Iskreno, to su ljudi koji su mi
bili bliski po ideji, a iz toga su se rodila divna prijateljstva. Neki
od njih su pisali i govorili divne stvari o meni. Mislim da ih nisam
zaslužio - kazao je za „Novosti“ Arabal, neposredno posle srpske
premijere njegove drame.

* Kako vam se dopala „naša“ priča o Daliju i Pikasu?

-
Predstava je divna, urađena sa mnogo mašte. Doslovno su se držali mog
teksta, nisu menjali ništa, samo su dodali novog junaka Barabala, koji
je bio epizodni lik u drugom delu.

* Šta vas je navelo da „oživite“ baš ovaj susret?

-
Pišem mnogo i mnogo toga me interesuje. Pomislio sam da bi bilo veoma
zanimljivo izmaštati jedan ovakav dijalog dvojice genija. Ni vi ni ja ne
znamo da li su ikada razgovarali na temu „Gernike“ ili Španskog
građanskog rata, ali zamišljam da bi ovako izgledalo.

APLAUZI NA PREMIJERI SALA
Bitef teatra bila je u sredu veče ispunjena do poslednjeg mesta, a bile
su „zauzete“ čak i stepenice. Mnogobrojna publika došla je da vidi novo
delo velikog dramaturga Fernanda Arabala. Sudeći po dugotrajnom aplauzu
posle predstave, srpska autorska ekipa (reditelj Dimitri Udovički,
Dobrila Stojnić kao Dali, Slobodan Beštić kao Pikaso i Ferid Karajica
kao Barabal) može da bude veoma zadovoljna, baš kao što je bio i pisac
teksta.
* Zašto ste izabrali ratnu temu?

-
Baš zato što je ta tema zanimala i Dalija i Pikasa. Ja sam bio dete i
ne sećam se rata, ali oni su ga živeli. Dalija sam znao veoma dobro, a
Pikasa malo slabije, ali nije me to prijateljstvo inspirisalo da napišem
ovo delo. To je moje naknadno razmišljanje kada sam godinama kasnije
uporedio njihove dve slike na istu temu „Predskazanje građanskog rata“ i
„Gerniku“, obe izuzetne i veoma neobične za obojicu umetnika.

* Obojica umetnika izražavaju svoj protest protiv stradanja. Čiji izraz vam je bliži?

-
Budući da sam godinama bio deo pokreta nadrealizma, a kasnije i drugih
grupa, poput Pozorišta panike i Akademije patafizike, jasno je da mi je
bliža Dalijeva poetika. Ali, nema nikakve sumnje, on i Pikaso bili su
geniji istog formata.

* Uz vaše ime često stoji odrednica „kontroverzan i provokativan“. Smeta li vam to?

- Ne, jer ja i dalje ne znam šta je to provokativno u meni i mom radu. Godinama čekam te „provokatore“ da mi objasne.

* Davno ste napisali svoja čuvena „pisma“, najpre generalu Franku, a potom Kastru. Kome biste sada uputili pismo protesta?

-
Mislim da danas ne postoje tako značajni i istovremeno užasni
diktatori, kao ovi koje smo preživeli. Smatram, na primer, da je Staljin
bio užasan čovek i državnik, ali mu se divim kao pesniku i poštovaocu
nauke.

*
Napisali ste još jedan „dijalog slavnih“, ovoga puta smešten u Kremlj, a
protagonisti su Staljin i filozof Ludvig Vitgenštajn? O čemu
razgovaraju?


- Upravo sam završio taj
tekst. I on se bavi jednim neobičnim fenomenom: zašto su mnogi ljudi
kojima nije bilo neophodno da postanu komunisti izabrali tu ideologiju.
To je veoma neobično. Trebalo je da budu na strani ugnjetavanih, a ne da
budu na strani Staljina, jednog od najvećih tiranina koji su postojali.
Šta je to trebalo jednom Vitgenštajnu, jednom Nerudi, Albertiju,
Pikasu? Pa, oni su bili „veliki“, komunizam im je doneo samo nevolje.



Fernando Arabal o drami „Dali - Pikaso“: Dijalog dvojice genija | Kultura | Novosti.rs

петак, 11. април 2014.

Vučić: Srbija će morati malo da drži dijetu...



"Ekonomija je kao jelen - brza, kao nešto živo što mora stalno da
trči, a sve što smo nametnuli u javnom sektoru i kroz penzije je kao
slon na leđima jelena", slikovito je Vučić objasnio situaciju u zemlji.

Podsetivši da je svojevremeno Benjamin Netanjahu privatni sektor u Izraelu
uporedio za zgodnom damom, a javni zajedno s penzijama sa punijom
damom, Vučić je slikovito pojasnio da će Srbija morati malo da drži
dijetu da bi se izjednačila sa zgodnijom damom koja mnogo više
doprinosi napretku ekonomije.

Socijalnog bunta se ne plaši, dodao je, jer na vlasti nije da bi bio bogat već da nešto učini za Srbiju,
mada "ako Srbija to ne bude razumela i ako kaže lakše nam je da živimo u
laži i prevarama da trošimo ono što nikada nismo zaradili pa makar
uništili buduće generacije i budućnost dece onda izaberite nekog
drugog".

Vučić: Ne bojim se socijalnog bunta, nisam rođen u fotelji | Politika | Novosti.rs

четвртак, 30. јануар 2014.

Спречити даље разбијање и уништавање српске културе, српског језика и писма





cirilica koj Српско удружење Ћирилица: Спречити даље разбијање и уништавање српске културе, српског језика и писма
Са округлог стола: Миле Медић (за говорницом), Миодраг Којић и председник Ћирилице песник Добрица Ерић



БЕОГРАД – Српско удружење Ћирилица упутило је апел САНУ и
Матици Српској да се „хитно спречи даље разбијање и уништавање српске
културе, српског језика и писма“.



Светосавски апел, како су назвали ово отворено писмо најзначајнијим
институцијама српске културе које је потписао Миодраг Којић,
потпредседник удружења, Правда преноси у целини.




Након саветовања и округлог стола одржаног 25. јануара 2014. године у
Београду,  показало  се да има одговорних снага у српском народу које
су постале свесне да је прекомпоновање нације по неким новим мерилима
одавно почело и да се наставља несмањеном жестином. Закључено је да је
почела  да важи и  нечувена тачка 6 немачког Бундестага о промени свести
и промени историје српског народа, која додатно усложњава  ионако тежак
положај  Србије и српског народа у целини, ма  где се он налази.
Пружити отпор таковом наметању свести о свеукупној кривици коју треба да
прихватимо без поговора,  не само да је поставило огроман задатак пред
државне институције,  које својим нечињењем не само да нису дале
одговарајући  отпор нападима на српску нацију, језик и културу, већ су
неке од њих отворено почеле и да преузимају и  спроводе политику
супротну интересима свога народа.





Зато је крајње  време да се САНУ и Матица српска одрекну спровођења
Новосадског договора из 1954. године и осмишљеног српско-хрватског
језичког заједништва, јер се настављањем такве језичке политике до краја
урушавају српске националне институције и највеће вредности нације, као
што су језик и писмо. Водеће установе  нашег народа морају се одрећи
спровођења језичке политике  у име некадашњег југословенског
заједништва, јер данас таква политика значи чисту кроатизацију српске
културе и доводи целокупну нацију на нижи егзистенцијални ниво, погодан
за прекомпоновање, доминацију и експлоатацију.


Стога је неопходно:





  1. Да Матица српска измени постојећи Правопис српског језика (издање
    2010. године) и изостави одредбу о  латинском писму као стандардном
    писму српског језика правдајући  то последицом претходног
    српскохрватског језичког заједништва и прећуткујући да је то наметнуто
    Новосадским договором 1954. године, а да је латиница сада преузета као
    званично писмо Републике Хрватске.
  2. Да САНУ престане са финансирањем, штампањем и издавањем
    српскохрватског речника, јер је то језик који више не постоји и који је
    наметнут уместо српског назива језика управо Новосадским договором.
    Вратити изворни назив: Речник српског књижевног и народног језика, како је он и започет да се издаје 1893. године.
  3. Да се одмах укине Одбор за стандардизацију српског језика,
    јер је  непознат његов начин формирања и рада, као и због спровођења
    језичке политике супротне Уставу Републике Србије и интересима српског
    народа. То је више него очигледно када се у њему и даље налазе
    претставници Црногорске академије наука из Подгорице, који су директно
    одговорни за спровођење политике асимилације и дискриминације над
    српским народом у Црној Гори, а позвани су да одређују језичку, а тиме и
    културну политику у Србији.  Одбор је такође  одобрио и крађу српског
    језика на територији Републике Србије нарушавајући тиме и интегритет и
    суверенитет државе, супротно свим међународним лингвистичким правилима.
  4. Престати са поделом српског језика на службени, јавни и приватни
    чиме српска азбука као духовно богатство српског народа  на којој је
    записано све највредније у нашој историји, једно од најсаврешенијих
    писама на планети са правилом једно слово један глас, остаје да се под присилом
    чува у гету државних органа, установа и јавних предузећа. Насупрот
    томе, званично писмо Латина (како му и само име говори), као званично
    писмо суседне Републике Хрватске, приказује се у пуном животу у
    такозваној јавној употреби, иако је на територију Србије стигло први пут
    1915. године на бајонетима аустро-угарских војника и представља симбол
    окупације.
  5. Израдити потпуно нов Закон о језику и писму, сходно
    препорукама заштитника грађана од 7.11. 2011. бр. 21306, којима је јасно
    утврђена дискриминација српског народа: „Закон о службеној употреби
    језика и писма не обезбеђује све потребне мере за остваривање Уставом
    утврђене обавезе на службену употребу српског језика и ћириличног писма… јер тим законом нису прописане казнене одредбе за оне органе који не поштују закон“.
  6. Да САНУ, Филолошки факултет и Матица српска недвосмислено потврде недељивост српског језика
    као највеће нематеријалне духовне  народне баштине  и сходно томе јавно
    се одреде према крађи и преименовању српског језика, као и према
    дискриминацији српског народа у Републици Српској, коме је истовремено
    ткз. међународна заједница одузела  право да свој језик назива српским.
    Питање српског језика и ћирилице је државно и национално питање
    прворазредног значаја и нема никавог разлога да се и даље језичка
    политика добровољно кроатизује.  Српска култура никако не може бити
    подређена циљевима и потребама званичног Загреба и никако се не може
    доводити у инфериоран положај као својеврсна  хрватска  поткултура.
    Напротив, потребно је да се ради историјске истине и дубровачка
    књижевност заштити као српска и коначно уврсти у српску културну баштину
    и као таква изучава у школском систему.



cirilica ko Српско удружење Ћирилица: Спречити даље разбијање и уништавање српске културе, српског језика и писмаЗахтевамо:
 Неопходно је да САНУ и Матица српска почну да предузимају
             одговарајуће мере заштите српских националних интереса, пре
свега српске културе,  српског језика и српске азбуке и да као водеће
националне установе коначно одбаце некада југословенски, а данас
нескривени кроатистички начин свога деловања, упркос истовременом
отвореном прогону и ћирилице и српског народа у Хрватској и РСК.





Уколико  САНУ и Матица српска наставе да спроводе досадашњу језичку и
културну политику супротну интересима свога народа, то ће значити да су
ове институције недостојне да носе одређење «српска», да су недостојне свога, односно  имена српског
народа, његове историје и традиције, као што су и недостојне  својих
часних оснивача, врлих српских синова, па ћемо бити приморани да
покренемо ширу друштвену акцију ради заштите ових институција и њиховом
повратку циљевима због којих су и основане – а то је да служе свом,
српском роду.


Извор: Правда





Српско удружење Ћирилица: Спречити даље разбијање и уништавање српске културе, српског језика и писма - Правда

среда, 08. јануар 2014.

Smrtno bolesnoj devojčici nema pomoći, a za Fond PIO njeno "oštećenje" je 30 odsto!


 PARAĆIN - Sudbina se surovo poigrala sa dvanaestogodišnjom Andrijanom Petrović iz Plane, oduzevši joj pravo na život i detinjstvo. Ova 12-godišnja devojčica se od druge godine leči od karcinoma mozga, koji više ne može da se operiše, jer se proširio na moždano stablo.

Smrtno bolesnoj devojčici nema pomoći, a za Fond PIO njeno "oštećenje" je 30 odsto! | Srbija | Novosti.rs