Судбина. - АМБЛЕМ тајног писма света
Ову фотографију снимила је Б, једног предвечерја кад смо кренули да запалимо свеће на гробљу наших упокојених у Поточићу; Мома се враћао са Нерезина са овцама ; Мома, син Негосавин и Љубишин,и унук баба Миличин. Више се Мома дружио са нашим млађим братом, али се болујући отуђио од фамилије (тако ми се чинило). На тој слици док тражимо речи ја гледам према гробљу;он започиње причу о болести и лекарима. Ја кажем да може да пусти своје овце да обрсте набујали млади багрем на Главичици.Биће да је крај лета 2018.
То је било и наше последње виђење уједно. Средином јесени смо отпутовали у Гетеборг и вратили се тек у мају 2019. Био сам направио Групу ФАМИЛИЈА на воцапу... Али...
Кад смо се вратили поново у Србију, Мома је већ променио свет.
Еј, еј, фамилијо! (31. октобар 2023)
На гробљу сеоском. Лева и десна страна:црно?
* *
После седме деценије, шири се та боја.*
Шири се, бујајући као лишће бршљана...Зелено и црно.Зимзелена вечност...
__
* Не, старост није црна, него понекад наиђу такве околности као два усамљена гаврана и гракћу над нашим главама...
